Da li znate da smo svi u riziku od srčanih oboljenja, pa i od srčanog udara?
Čak i aktivni „zdravi“ sportisti mogu imati problema sa srcem. Ni „obični ljudi“ nisu zaštićeni i moraju voditi računa o svom zdravlju.
Da bismo vam ovo razjasnili, navodimo procene da u SAD oko 60% odraslih muškaraca i 56% žena ima šanse da doživi srčani udar, moždani udar ili srčanu insuficijenciju tokom života.
U svetu i kod nas su te brojke približno iste, tako da i odstupanje od desetak proceta ukazuje na to da je relativno veliki broj odraslih osoba pod rizikom.
Uzimajući u obzir te statističke podatke, skoro svi možemo računati na to da budemo pogođeni, mi lično ili neko od članova porodice ili voljenih.
Kardiovaskularna bolest je vodeći uzrok smrti u svetu i svake godine je sve više žrtava.
Primer iz Amerike
– 800.000 smrtnih slučajeva godišnje desi se u Americi, i to usled bolesti krvnih sudova. To znači da oko 2.200 ljudi umre svakog dana od srca ili oko 1 na svakih 40 sekundi.
– 735.000 srčanih napada desi se godišnje
– 800.000 moždanih udara godišnje
– 800.000 osoba godišnje dijagnostikovano je sa ozbiljnim srčanim problemima
Dakle, ako je pitanje: „Ko treba da se brine za svoje srce?“ onda je odgovor „Svi mi moramo da brinemo i vodimo računa o svom srcu zato što smo svi pod izvesnim rizikom“.
Prepoznajte simptome
Moglo bi se reći da ljudi koji prežive srčani udar ili moždani udar imaju sreće.
Oko 25% osoba-pacijenata prilikom prvog znaka srčane bolesti, infarkta, premine. Doktori to nazivaju „iznenadna smrt“, ali obično postoje simptomi pre smrti koje pacijenti obično ignorišu.
Koji su simptomi srčanih bolesti?
Svi znaju o bolovima u grudima ili pritisku koji ide kroz levu ruku, ali ovi „tipični“ simptomi nisu najčešći.
Postoji mnogo individualnih varijacija u tome kako se srčana bolest predstavlja, što je izazov za sve nas, uključujući i doktore, da odredimo kada su simptomi u stvari problemi sa srcem.
Mogući simptomi bolova srca:
1. Simptomi koji se javljaju sa smanjenom fizičkom aktivnošću ili pod emocionalnim stresom i nestanu posle odmora – moraju biti procenjeni od medicinskog profesionalca.
2. Simptomi kao što su bol ili pritisak u grudima, mučnina, probadanje u srcu ili osećaj pečenja u predelu srca koji ne prolaze – naročito ako se javljaju zajedno sa kratkim dahom, znojenjem – ukazuju na to da je potrebno hitno otići na pregled lekara ili interniste. Nemojte sami da vozite do bolnice, neka vas neko vozi ili pozovite službu hitne pomoći.
3. Ako ste zabrinuti za svoje srce i osećate nelagodnosti – najbolje je da simptome proveri pregledom vaš lekar ili specijalista.
Šta ako se spreči ili preživi infarkt?
Priča se lepo završava kada se na vreme ustanove srčane bolesti ili se preživi infarkt.
Posle toga osobe mogu da nastave sa normalnim životnim aktivnostima, ali ne sa prevelikim naporima ili sa previše stresnih aktivnosti.
Ono što je još važnije – mogu se nastaviti normalne „dužnosti“ bračnog partnera, roditelja ili prijatelja u društvu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com