U američkoj državi Minesota ove godine je izbila najveća epidemija malih boginja od 1996. godine.
U periodu od januara do jula meseca zabeleženo je 174 slučaja malih boginja, a starosno doba pacijenata kretalo se od 4 meseca do 51 godine.
Dr Pem Gar, epidemiolog i član Ministarstva zdravlja Minesote, kaže da veliki broj obolele dece nije dovoljno star da se vakciniše protiv malih boginja i dodaje da se povodom toga ne može mnogo učiniti, kao i da će bebe uvek biti podložne ovoj bolesti.
Šesnaestoro dece je završilo u bolnici, ali su se svi oporavili. Gar kaže da je širenje malih boginja nastalo tako što je jedno malo nevakcinisano dete zaraženo za vreme boravka u Keniji, gde vlada epidemija.
Od ukupnog broja zaraženih, 26 slučajeva su bili Somalijci. U Minesoti živi najveći broj somalijske populacije u Sjedinjenim Državama. Procenjuje se da ih ima između 25 i 40 hiljada.
Somalijci imaju nižu stopu imunizacije
Prema istraživanju, broj vakcinisane somalijske dece je daleko niži od broja ostale dece. Samo 57% somalijske dece rođene u 2009. godini je vakcinisano, u poređenju sa 85% ostale dece.
Somalijska zajednica je posebno zabrinuta verovanjem da vakcina protiv malih boginja može da izazove autizam. Tu ideju je u proteklih godinu dana popularizovao sada diskreditovani britanski istraživač Endrju Vejkfild.
Nedavno istraživanje je pokazalo da somalijska deca mogu biti podložnija autizmu, što je dodatno povećalo zabrinutost roditelja. To može predstavljati razlog zašto roditelji ne žele da vakcinišu svoju decu.
Međutim, izbijanje epidemije je ipak podstaklo izvestan broj roditelja da vakcinišu svoju decu, zato što su tek tada doživeli male boginje kao realnu opasnost.
Epidemija u Kvebeku
Najveća epidemija ove godine zabeležena je u kanadskoj provniciji Kvebek, gde je zabeleženo 757 slučajeva. Četvrtina obolelih je donela pisani dokaz da su bili vakcinisani, dok je 10% njih to isto tvrdilo.
Zanimljiv je i podatak da je u jednoj srednjoj školi zabeleženo 100 slučajeva malih boginja, od kojih je polovina dece uredno vakcinisana.
Stručnjaci sumnjaju da razlog za to može biti činjenica da se po kanadskim propisima prva doza vakcine daje deci od 12 meseci, dok se u Sjedinjenim Državama daje u periodu između 12 i 15 meseci. Vakcina sadrži živi virus malih boginja, a bebe od 12 meseci i dalje mogu imati antitela malih boginja koja su dobila od majke i koja napadaju virus, što smanjuje efikasnost vakcine.
Druga razlika je u tome što je u Kanadi predviđeno da se druga doza vakcine daje kada beba ima 18 meseci, dok američki lekari savetuju da se sačeka dok deca ne krenu u obdanište, odnosno kada navrše 4 ili 5 godina.
Situacija u našoj zemlji
Kod nas i u našem neposrednom okruženju poslednjih godina nije bilo epidemije malih boginja. U našoj zemlji, prema Pravilniku o imunizaciji uvedenom 2006. godine, prva vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubeole izvodi se kod dece počev od navršene prve godine (12-15 meseci), dok se druga vakcinacija obavlja u sedmoj godini života, pre samog polaska u školu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com