Američka uprava za hranu i lekove odobrila je i drugi lek za brzo snižavanje lošeg holesterola (LDL). To je injektivni lek – blokira protein koji ometa sposobnost jetre da ukloni LDL holesterol iz krvi. FDA je već odobrila sličan lek u julu ove godine. Nijedan od ova dva leka ne izaziva probleme sa mišićima kao raniji lekovi.
Novi lekovi u vidu injekcija pomažu pacijentima sa kardiovaskularnim bolestima da smanje svoj LDL holesterol u većoj meri nego dosadašnji lekovi. Klinička ispitivanja utvrdila su da novi lekovi spuštaju nivo lošeg holesterola u proseku za 47%. Još važnije – lekovi smanjuju rizik od srčanog udara.
Stručnjaci ovo istraživanje prihvataju sa rezervom jer nije sigurno da novi lekovi utiču na produženje života pacijenata. Ipak, rani podaci jesu za pohvalu, a sami istraživači na sebe gledaju kao na oprezne optimiste. Predstoje još dve velike studije (za svaki lek posebno) koje treba da budu završene 2017. godine. Do tada zdravstveni stručnjaci nemaju definitivni dokaz da novi lekovi smanjuju rizik od srčanog udara i smrti.
Prethodni lekovi (statini) dugo su bili deo tretmana za snižavanje LDL holesterola. Ranija istraživanja pokazala su da i ti lekovi mogu da pomognu u sprečavanju srčanih udara i drugih kardivaskularnih komplikacija.
Statini, međutim, mogu izazvati veliki bol u mišićima, a u nekim slučajevima ne deluju, npr. kod obolelih od hiperholesterolemije (nasleđeno stanje osoba sa visokim nivoom LDL-a) i srčanih udara u ranom uzrastu. Porodična hiperholesterolemija nije retka – od nje pati jadna od 300 do 500 osoba.
Međutim, sve navedeno ne znači da su novi lekovi bolji i potpuno bezbedni. Glavna briga istraživača su neurokognitivni efekti. Neki pacijenti su tokom istraživanja prijavili probleme kao što su konfuzija i problem s koncentracijom.
Na osnovu klinički ispitanih više od 10.000 pacijenata, novi lekovi smanjuju LDL u većoj meri nego dosadašnji, kao i rizik od kardiovaskularnih problema za oko 50%.
Istraživači navode da su novi lekovi monoklonalna antitela, odnosno labaratorijska verzija izmenjenih humanih antitela i da nisu jeftini. Procena je da novi lekovi mogu da koštaju i do 12.000 dolara godišnje po pacijentu.
Da li će se, kada i po kojoj ceni ovi lekovi pojaviti i kod nas i hoće li ih osiguranje „pokriti“?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com