Preliminarna istraživanja pokazuju da nova kombinovana terapija može pomoći osobama koje pate od intenzivnog, hroničnog i ponekad neizlečivog zujanja u uhu, poznatog kao tinitus.
Studija se bavila terapijom koja uključuje svakodnevne ciljane električne stimulacije nervnog sistema, zajedno sa terapijom zvuka, odnosno pažljivo odabranih tonova koji su van opsega frekvencija problematičnog stanja zujanja uha.
Međutim, indikacije uspeha nove terapije do sada se zasnivaju na veoma malom broju pacijenata, a olakšanje od problema nije bilo podjednako za sve.
„Kod polovina učesnika primećen je veliki pad simptoma tinitusa, pri čemu je kod troje prisutno smanjenje od 44% uticaja ovih simptoma na svakodnevni život. Ali, kod pet učesnika, od kojih su svi bili na lekovima zbog drugih zdravstvenih problema, nisu primećene značajne promene. Možda je kod njih upravo interakcija lekova blokirala uticaj terapije“, kaže koautor studije Sven Vaneste, vanredni profesor na Fakultetu za Nauku o ponašanju i mozgu na Univerzitetu Teksas u Dalasu, koji dodaje da su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdili ovi nalazi.
Prema podacima Američkog nacionalnog instituta za gluvoću i druge poremećaje u komunikaciji, skoro 23 miliona odraslih osoba te zemlje ima u nekom periodu života zujanje u ušima u vremenskim intervalima koji traju duže od tri meseca.
Ipak, tinitus se sam po sebi ne smatra bolešću, već pokazateljem problema negde duž puta slušnog nerva. Gubitak sluha usled izloženosti buci, može pokrenuti zujanje, kao i infekcija sinusa ili uha, tumor mozga, bolesti srca, hormonski disbalans, problemi štitne žlezde i druge medicinske komplikacije.
Za sada postoji određeni broj dostupnih terapija, a dve najznačajnije su „kognitivno bihejvioralna terapija“ (koja podstiče opuštanje i svesnost), kao i „tinitus terapija“ (koja u suštini maskira zujanje uz pomoć drugih neutralnijih zvukova).
Godine 2012. holandski tim istraživača bavio se kombinacijom oba pristupa, nakon čega su otkrili da je kombinovana terapija uspela da smanji oštećenje i poboljša kvalitet života pacijenata bolje nego bilo koja pojedinačna intervencija.
Dodatne opcije uključuju neuronske stimulacije, slušna pomagala, kohlearne implantante, promenu ishrane i antidepresive ili lekove protiv anksioznosti. Nema univerzalnog leka, a neki pacijenti ne reaguju ni na jedan tretman.
Detalji istraživanja
U potrazi za novim pristupom, istraživači su se fokusirali na malu grupu od samo 10 pacijenata, koji su se svi borili sa teškim zujanjem u uhu u periodu od najmanje godinu dana pre početka studije. Standardni tretmani kod njih nisu uspeli da ublaže simptome.
Svaki pacijent je prošao kroz terapiju električne stimulacije vagus nerva koja je već zvanično odobrena kao metod za lečenje epilepsije i depresije. Tokom dva i po sata svakodnevnog lečenja, električne stimulacije ostale su na nivou ispod jednog procenta, što predstavlja maksimalni odobreni iznos.
Za period lečenja od 20 dana, ove stimulacije nerva uparene su sa čistim tonovima u trajanju od pola sekdune koji su se kretali u frekvenciji od 170 do 16.000 herca (odnosno ciklusa u sekundi). Tonovi su uvek bili za najmanje pola oktave iznad ili ispod frekvencije zujanja u uhu.
Na kraju, istraživači su rekli da su neki pacijenti doživeli mali broj neželjenih efekata, ali i da su četiri pacijenta doživela olakšanje simtpoma i zadržala ta poboljšanja i dva meseca nakon terapije.
Nijedan od ta četiri pacijenta nije uzimao nikakve lekove tokom perioda ispitivanja. Nasuprot tome, pet pacijenata koji nisu uspeli da dožive olakšanje od zujanja u uhu, uzimalo je niz lekova zbog drugih zdravstvenih problema.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com