Tim američkih naučnika uspeo je da pretvori list spanaća u tkivo srca prožeto žilama, koje kuca, a stručna javnost kaže da ovo dostignuće predstavlja veliki korak napred u transplantacionoj medicini. Naučni timovi širom sveta intenzivno rade na razvoju različitih tkiva različitih organa.
Međutim, jedan od ključnih problema je to što svakom tkivu treba stalno snabdevanje hranom i kiseonikom, stalan dotok krvi, a fina mrežu krvnih sudova, što je izuzetno teško veštački izgraditi.
To posebno vredi za najsitnije krvne sudove – kapilare čiji je promer između pet i 10 mikrometara. U novoj studiji, stručnjaci sa instituta WPI (Worcester Polytechnic Institute) uspeli su da stvore tkivo prožeto krvnim sudovima, uz pomoć mreže žila u listovima spanaća.
„Biljke i životinje koriste se različitim pristupima u transportu tečnosti, hemikalija i makromolekula, međutim, postoje i iznenađujuće sličnosti u strukturama njihovih žila”, pišu autori u svojoj studiji.
U istraživanju, predstavljenom u časopisu Biomaterials, naučnici su odustali od ideje da nove, umesto toga skinuli su ćelije s listova spanaća sve dok im nisu ostale samo žile i žilice od fine celuloze, prenose američki mediji.
Biljna celuloza odlična je za istraživanja jer je jeftina i jer je kompatibilna sa živim tkivima. Za potrebe nove studije lišće spanaća nabavljeno je na lokalnoj pijaci, a tkivo je isprano deterdžentom u procesu koji se naziva decelularizacija.
„Radio sam već ranije decelularizaciju na ljudskim srcima. Kada sam video peteljku lista spanaća, podsetila me na aortu”, rekao je vođa studije Džhua Geršlak.
U istraživanju, tim je obavio decelularizaciju na različitim vrstama lišća, a čini se da bi se ono moglo koristiti za različite vrste tkiva u ljudskom organizmu. Gusta struktura žila u listovima spanaća za sada se pokazala najsličnijom strukturi u ljudskom srcu.
Toj strukturi naučnici su dodali ćelije mišićnog tkiva srca. Kada su nekoliko dana kasnije pokrenuli tkivo električnim šokom, ono se ponašalo kao tkivo srca. Na putu do konačnog cilja – stvaranja tkiva srca kojim bi se moglo zameniti tkivo koja je prestalo da radi nakon što ju oštećeno u srčanom udaru, naučnici će morati da urade još dosta studija.
Jedna od najvažnijih biće da istraže da li telo prihvata celuloznu strukturu ili će je odbaciti kao strano telo. Autori su optimisti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com