Slepo crevo je naziv za dodatak u obliku prsta koji je povezan sa donjim delom debelog creva. Kada je slepo crevo zapaljeno, to stanje se zove apendicitis. Upala slepog creva obično počinje sasvim iznenada i može biti veoma bolna.
Hirurzi i kod nas i u svetu obično preduzimaju hitnu operaciju za uklanjanje slepog creva pre nego što ono pukne. Upala slepog creva može biti opasna po život
Nedavna istraživanja pokazala su da operacija nije uvek neophodna. Ako je upala slepog creva jednostavna i ne postoje drugi problemi, antibiotici mogu biti efikasni za lečenje.
Oko 20% slučajeva upala slepog creva je jednostavno, što se obično potvrđuje ultrazvukom ili CT skenerom.
Do sada je veći broj istraživanja antibiotskih terapija upale slepog creva bio fokusiran na odrasle. Bila je samo jedna studija koja je obrađivala upale slepog creva kod dece. Studija nije bila dovoljno velika (samo 16 dece je praćeno) da bi bilo sigurno da su antibiotici bezbedna alternativa operaciji.
Kako je nova studija urađena?
Nova studija je bila mnogo veća nego prethodna, tako da su obrađeni podaci 77 dece. Istraživanje je vršeno u jednoj dečijoj bolnici u Americi. Porodice dece sa upalom slepog creva bile su upitane da li žele da njihovo dete bude operisano (apendektomija) ili lečeno antibioticima. Trideset porodica izabralo je antibiotike za svoje dete, a 47 se odlučilo za operaciju.
Deca koja su koristila antibiotike ostala su u bolnici najmanje 24 sata. Ona su dobila antibiotike i lekove protiv bolova (analgetike). Nakon što su deca napustila bolnicu, morala su da produže terapiju tabletama antibiotika. Ukupna dužina vremena lečenja dece antibioticima trajala je 10 dana.
Deca koja su imali operaciju takođe su morala da imaju postoperativnu terapiju antibioticima kroz infuziju (standardna procedura nakon operacije slepog creva).
Istraživači su težište praćenja stanja dece imali za decu koja su lečena antibioticima. Hteli su da utvrde koliko njih je uspelo da izbegne operaciju za prvih 30 dana nakon što su simptomi počeli.
Šta nova studija kaže?
Tri od 30 dece koja su lečena antibioticima „morala su na operaciju“ radi uklanjanja upaljenog slepog creva. Ostaloj deci se upala smirila bez operacije.
Deca koja su koristila antibiotike oporavila su se u proseku nakon tri dana od početka terapije. Deci koja su operisana trebalo je u proseku 17 dana da se oporave.
Koliko je pouzdano istraživanje?
Prerano je reći da su antibiotici alternativa operaciji dece sa nekomplikovanom upalom slepog creva.
Ovo je pilot studija koja samo govori istraživačima da je vredno nastaviti istraživanja sa daljim, većim studijama, ali je važan prvi korak za istraživanja sa interesantnim rezultatima. Istraživači su planirali veću studiju, sa 800 dece. Studija će dati bolje i određenije rezultate.
Nije, međutim, poznato šta se sa decom dešavalo 30 dana posle terapije antibioticima. Da li je njihov apendicitis prošao ili će se vratiti? Iako istraživači planiraju da provere decu posle godinu dana, rezultati još uvek nisu prijavljeni.
Još jedna slabost ove studije jeste u tome što deca nisu slučajno izabrana za terapije antibioticima ili operacije. Njihovi roditelji su birali tretman. To istraživači zovu „selekcija pristrasnost“, koja rezultate čini manje pouzdanim.
Šta to znači za nas?
U Velikoj Britaniji, ako dete ima upalu slepog creva, biće ponuđena i preporučena operacija.
Obično nema dovoljno informacija da se kaže da je lečenje antibioticima efikasna i bezbedana alternativa lečenju upale slepog creva i da se radi o „jednostavnoj upali“ slepog creva.
Da bi se odlučilo o tome da li je potrebna operacija slepog creva ili lečenje antibioticima, potrebno je mnogo podataka o stanju upale, jer se mora proceniti šta će biti posle. Ova odluka ostaje hirurzima i ministarstvu, jer su potrebni jasni i precizni protokoli za definisanje dijagnoze, da bi se tek onda roditeljima ponudile opcije, da biraju operaciju ili antibiotike.
Ovde su bitni i lekarska etika i zakonski propisi u zemlji, jer se za operaciju ne treba odlučivati „zbog manjeg rizika od tužbe“, ili za antibiotike „zbog manje cene“, već odluka treba da zavisi od stvarne dijagnoze stanja pacijenta i realne procene posledica.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com