Simptomi su vrtoglavica, nesvestica, dezorijentiranost, mučnina, grčevi u mišićima, glavobolja, obilno znojenje i umor
Ako krvni pritisak dosegne nestandardne vrednosti, do organa ne uspeva stići dovoljno potrebne krvi, zbog čega je veći rizik od srčanog udara.
Naše telo nastoji da održi unutrašnju temperaturu na oko 37 Celzijusovih stepeni bez obzira na to nalazimo li se u snežnoj oluji ili usred naleta topline. To je temperatura na kojoj je naš organizam navikao funkcionisati, ipak, kako živa u termometru raste, telo se mora više truditi da se njegova unutrašnja temperatura ne poveća, piše BBC.
Ako je telo pretoplo, ‘termostat’ u mozgu šalje impulse krvnim žilama u koži, one se šire, a velika količina tople krvi iz unutrašnjosti dolazi u kožu i hladi se. Dodatno hlađenje kože i krvi u njoj izaziva znoj.
Tako ohlađena krv vraća se u unutrašnjost tela i hladi je. I opet, kada termostat u mozgu proceni da je temperatura dovoljno snižena, smanjuje se protok kroz kožu i prestaje znojenje. Dakle, očigledno je da je za dobro podnošenje promena temperature okoline vrlo važno da su krvne žile elastične.
Iako na prvi pogled zvuči jednostavno, spomenuti proces počinje predstavljati napor za telo, a što su temperature više, telo se više napreže. Otvoreni krvotok rezultira spuštanjem krvnog pritiska i tera srce da brže pumpa krv.
Ako krvni pritisak dosegne preniske vrednosti, do organa ne uspeva stići dovoljno potrebne krvi, zbog čega je veći rizik od srčanog udara. Zbog znojenja se gube voda i so, a pritom se ravnoteža među njima u organizmu menja.
Takvo stanje u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom može izazvati toplotni udar. Simptomi su vrtoglavica, nesvestica, dezorijentiranost, mučnina, grčevi u mišićima, glavobolja, obilno znojenje i umor.
Ako se osoba uspe rashladiti u roku od pola sata, toplotna iscrpljenost obično nije ozbiljna.
Britanski NHS savetuje: premestite osobu na hladno mesto, postavite je u ležeći položaj i podignite joj noge pod blagim nagibom, dajte joj puno vode. Dobro je na područje oko pazuha ili na područje vrata staviti kesice s ledom.
Ako se osoba ne uspe oporaviti u roku od 30 minuta, sledi toplotni udar. Reč je o hitnom medicinskom slučaju i obvezno morate pozvati hitnu pomoć. Treba istaknuti da se ljudi koji su doživjeli toplotni udar mogu prestati znojiti premda im je i dalje prevruće, njihova telesna temperatura može premašiti 40 Celzijevih stupnjeva i mogu izgubiti svest.
Zdrave bi se osobe s toplinom trebale nositi tako da koriste zdrav razum, no pojedinci su ugroženi više od ostalih. Zbog starosti ili dugoročnih zdravstvenih stanja, poput srčanih bolesti, nekim osobama je teže izboriti se s naporima kojima toplina izlaže organizam. Srčani bolesnici imaju krute krvne žile.
Organizam osoba koje boluju od dijabetesa tipa 1 i tipa 2 brže gubi tečnost, a zbog komplikacija nastalih usled određenih bolesti, krvne žile i sposobnost znojenja kod nekih ljudi ne funkcionišu kao i obično.
Izuzetno je važno, kažu lekari, uspeti prepoznati da vam je pretoplo i potom preuzeti odgovarajuće korake. Reč je o nečemu što većina ljudi uzima zdravo za gotovo. Sasvim mala deca i bebe, kao i manje pokretne osobe ugroženije su od ostalih. Zbog bolesti mozga, poput demencije, neke su osobe nesvesne vrućine.
Jakom suncu su izloženiji od ostalih i beskućnici, a više poteškoća s vrućinom mogu imati i osobe koje žive u stanovima na višim spratovima, posebno ako nemaju klima-uređaj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com