Štitasta žlezda nalazi se na prednjoj strani vrata ispod same Adamove jabučice, tako da se svaka promena na njoj veoma lako uočava.
Pošto se normalna štitasta žlezda ne primećuje, ukoliko postoje bilo kakve promene, najlakse se to uočava pri gutanju, što znači, pogledajte se u ogladalo, progutajte i sami možete da zapazite promenu, koja zahvata celu žlezdu ili samo jedan manji ili veći deo. To se obično definiše kao „čvor“ ili nodus. Ukoliko je žlezda u celini uvećana, onda se to zove „gušavost“ ili struma.
Veoma je interesantno da su simptomi različiti, i mogu da se manifestuju samo osećajem „knedle“ u grlu, posebno u situacijama kada je osoba nervozna, ali i osećajem stezanja i davljenja u određenim okolnostima. Međutim, ponekad je žlezda veoma velika, ali obolela osoba se ne žali na tegobe, niti tome pridaje značaja. Da li je to posledica straha od operacije koja podrazumeva pravljenje reza na prednjoj strani vrata, ili nečega drugog – to je veoma teško proceniti.
Benigne promene u predelu štitne žlezde u jednoj trećini slučajeva podrazumevaju pojavu cisti, što se danas lako dijagnostikuje, pri ultrazvuku žlezde. Ultrazvuk je veoma osetljiva metoda, može da uoči veoma male ciste koje su obično prisutne kod hroničnog zapaljenja žlezde, i ne treba ih dirati ako nisu veće od 0.5 cm.
Pri pregledu se uočava karakteristika zida ciste, unutrašnja površina, koja treba da bude glatka, i posebno se procenjuje odnos ciste prema okolnom tkivu. Ukoliko je cista veća od 1 cm, ordinirajući lekar će predložiti punkciju tankom iglom, radi pregleda tečosti koja se nalazi u cisti. Ukoliko se nakon pražnjanja ciste tečnost ponovo vraća, što se veoma cesto dešava i nakon treće
punkcije ili pokušaja terapije tzv. skleroziranjem, stavljanjem alkohola u šupljinu ciste radi slepljivanja zidova – onda se predlaže operacija radi definitivnog izlečenja.
Ukoliko se u žlezdi na ultrazvuku primete“čvorići“ koji su jasno ograničeni od okolnog tkiva, i manji su od pola cm, njih treba
pratiti. Ako pokažu tendenciju rasta za više od 1mm tokom 4 meseca, ordinirajući lekar može predložiti, sem osnovnih analiza za procenu funkcije žlezde, određivanje koncentracije antitela i tumorskih markera i punkciju žlezde finom iglom.
Maligne promene u predelu štiaste žlezde su najčešći maligniteti u endokrinologiji. Ti maligni tumori potiču od ćelija štitaste žlezde i klasifikacija je najčešća na osnovu histološke slike.
Faktori rizika su pre svega dobijeni podatci da je pacijent imao terapiju zračenjem blizu vrata (npr. karcinom limfnih žlezda ili dojke) ili postoji podatak da je neko u porodici imao operaciju zbog karcinoma štitne žlezde), nagla pojava bezbolnog „čvora“ većeg od 4cm, koji se brzo povećava.
Muškarci češće obolevaju u krajevima gde postoji nedostatak joda u hrani, posebno osobe starije od 20 i mlađe od 70 godina kod kojih se iznenada pojavila promuklost ili promena glasa.
Osnovna karakteristika malignih promena u štitastoj žlezdi jeste da se postiže potpuno izlečenje, ako se na vreme operišu. Nažalost, mnogi pacijenti odlažu iz straha ili nekog drugog razloga
operaciju, što otežava lečenje, jer su karcinomi osetljivi samo na radioaktivni jod, a vrsta tzv. anaplastičnog karcinoma nije osetljiva ni na radioaktivni jod.
Pogrešan je zaključak ako se su analize markera u granicama normale ne misli na malignitet. Karakteristike žlezde pri pregledu
ultrazvukom, urađena scintigrafija žlezde, osnovni su parametri na osnovu kojih se razmišlja o malignitetu i sprovodi operativno lečenje, koje jedino dovodi do izlečenja.
Postoperativna terapija je veoma jednostavna, L-tiroksin tablete svakog jutra nadoknađuju ono što organizmu nedostaje, a to su hormoni štitaste žlezde.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com