Da li možete vezanih očiju da prepoznate miris svoje majke, partnera ili bliskog saradnika? Svako od nas ima „mirisni otisak” sastavljen od hiljade organskih komponenti. Ti molekuli nose u sebi naša obeležja – godine, genetiku, životni stil, mesto iz kojeg potičemo pa čak i metaboličke procese koji se odražavaju na naše zdravlje. Stari grčki i kineski medicinari koristili su miris pacijenta da bi postavili dijagnozu. Moderna medicinska istraživanja potvrđuju da miris nečije kože, zadah, telesne tečnosti mogu da ukažu na bolest, piše „Njujork tajms”.
Ali nema svaki stručnjak nos kao precizan instrument, a psi, iako su nekad u stanju da nanjuše osobu obolelu od raka, umeju i da pogreše. Zbog toga su istraživači decenijama pokušavali da pronađu način za stvaranje posebnog mirisnog senzora koji bi pouzdano utvrdio dijagnozu.
„Zahvaljujući modernoj tehnologiji danas radimo velike kliničke studije čiji podaci dokazuju značaj određenih mirisa”, kaže Bili Bojl, predsednik odeljenja operacija u „Ovlstonu”, proizvođaču hemijskih senzora u Kembridžu.
Bojl je osnovao kompaniju sa dva prijatelja 2004. godine kako bi razvili senzore za otkrivanje hemijskog oružja i eksploziva, a angažovala ih je i američka vlada. Kada je njegovoj devojci Kejt Gros 2012. otkriven rak debelog creva, istraživanja je usmerio stvaranje medicinskih senzora namenjenih za detekciju malignih ćelija. Grosova je umrla 2014. godine, a „Ovlston” je uložio 23,5 miliona dolara za angažovanje stručnjaka na usavršavanju tehnologije analiza mirisa. Britanski Nacionalni centar za zdravlje izabrao je i tri hiljade pacijenata za klinička istraživanja, to jest testiranje „Ovlstonovih” senzora za dijagnozu raka pluća. Senzor je u stvari silikonski čip koji se kači na metalno ležite i tanku zlatnu elektrodu. Podseća na SIM karticu mobilnog telefona, a radi kao „hemijski” filter. Molekuli mirisa prvo se jonizuju, a zatim zlatna elektroda služi za otkrivanje samo mirisa koji su interesantni za dijagnozu.
„Softver možete da programirate da tražite razna oboljenja. Mi ga koristimo za otkrivanje raka debelog creva, a naši partneri pomoću njega traže, na primer, hroničnu bolest creva”, kaže Bojl.
Sličnu dijagnostičku tehnologiju razvio je izraelski hemijski ekspert Hosam Haik. Istraživanje je počeo pošto mu se kolega razboleo od leukemije, a senzori koje je napravio prvo su se koristili za sam tretman lečenja.
„Shvatio sam koliko je značajna rana dijagnoza bolesti”, objašnjava ovaj profesor na izraelskom Tehničko-tehnološkom institutu koji je kreirao posebnu „mirisnu mašinu”.
Ovaj uređaj sastoji se od senzora sastavljenih od zlatnih nanočestica koje sa posebnim molekulskim receptorima „hvataju” određene biomarkere iz izdaha pacijenta. Ovi biomarkeri se obrađuju i šalju u kompjuter koji zatim otkriva miris i utvrđuje da li postoji određeno oboljenje. Na ovaj način mogu da se detektuju 17 različitih oboljenja sa 86 odsto preciznosti.
U SAD timovi istraživača sa određenih instituta i hemijskih centara dobili su u februaru 815.000 dolara kako bi unapredili rad na prototipu mirisnog senzora koji može da otkrije rak jajnika.
(Dejana Ivanović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com