Ovih dana je objavljeno da je prva dama Amerike Melanija Tramp hospitalizovana u Nacionalnom vojnom medicinskom centru. Zvaničnici Bele kuće izjavili su da je u toku uspešna procedura lečenja benignog stanja bubrega.
Melanija Tramp (48) je imala ono što je u medicini poznato kao arterijska embolizacija, navodi se u saopštenju, zbog nespecifičnog benignog problema sa bubregom.
Prema izjavi lekara, postupak je bio uspešan i nije bilo komplikacija.
U saopštenju je između ostalog navedeno: „Gospođa Tramp će u Nacionalnom vojnom medicinskom centru verovatno ostati oko sedam dana. Očekuje se vrlo brzo oporavak kako bi ona mogla da nastavi svoje redovne aktivnosti.“
Melanija Tramp kao prva dama nije jedina imala neku operaciju. Nansi Regan je imala mastektomiju 1987. godine. Rozalin Karter je imala operaciju uklanjanja benignog čvorića na dojci 1977. godine. Beti Ford je dijagnostikovan rak dojke i imala je mastektomiju 1974. godine.
Predsednik Donald Trump je posetio svoju suprugu pre i posle operacije i na „tviteru“ objavio da je „sve u redu i da je to uspešna procedura“.
Objašnjenja
Bela kuća nije razjasnila koji je specifičan uslov bio za neophodnu operaciju. Iako arterijskom embolizacijom može da se tretira tumor bubrega, medicinski specijalisti kažu da se može koristiti i u slučajevima benignog abnormalnog rasta, ciste ili fibroida.
Embolizacije se generalno koriste za prekid snabdevanja krvi tumora da bi se on smanjio.
Dr Elizabet Kavaler, specijalista za urologiju u bolnici „Lenoks Hil“, rekla je da se najverovatnije radi o proceduri za nekancerogeni tumor nazvan angiomiolipomom, ili eventualno za arteriovensku malformaciju, što je vrlo retka bolest krvnih sudova u bubregu.
Takvi problemi su retki i dešavaju se kod žena srednjih godina, kažu stručnjaci. Ako postanu veliki problemi, mogu izazivati krvarenja.
Embolizacija je jedna od procedura za benigni nalaz na bubregu koji iziskuje hiruršku intervenciju. Kod većine benignih nalaza u bubregu – nije potrebna intervencija. Potreba za intervencijom, odnosno embolizacijom, postoji obično iz dve razloga: „veličina rasta i razvoj simptoma koji se direktno mogu pripisati rastu.“
Takvi benigni tumori obično nemaju simptome i često se uočavaju samo skenerom, ali ponekad uzrokuju bol ili druge simptome.
Angiomiolipomi su postali najčešće dijagnostikovani poslednjih godina, jer se njihovo napredovanje može otkriti savremenim uređajima: ultrazvukom, skenerom, magnetnom rezonancom i drugim najnovijim tehnikama za snimanje.
Kod svake operacije su moguće komplikacije, ali je embolizacija procedura niskog rizika, a većina pacijenata se brzo oporavlja bez problema.
Komplikacije su uvek moguće, ali je verovatno da su gospođa Tramp i njeni lekari pažljivo procenili sve rizike, koristi i alternative embolizacije pre nego što su se odlučili za ovu procedurud.
Dr Elizabet Kavaler navodi da angiomiolipomi nisu česti, iako je moguće da se i drugi razvija u drugom delu bubrega, ali je „vrlo malo verovatno“ da će to zahtevati više operacija.
Pretpostavke stručnjaka su da ovo nije životno opasan uslov. Svaka osoba se oporavlja drugačije, tako da nije zahvalno predviđati dužinu vremena za oporavak. Ponekad, embolizacija izazva bol, a nadzor lezije može zahtevati ponovljene radiografske studije.
Na osnovu raspoloživih informacija, gospođa Tramp bi trebalo da se ubrzo vrati na svoj uobičajeni nivo funkcija bez fizičkih posledica.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com