Da neko puši cigarete možete sa sigurnošću reći nakon što je seo pored vas u bioskopu, a samo zato što mu odeća miriše na duvan. Budući da nije zapalio cigaretu pored vas, to je u redu. Naučnici tvrde da nije.
Nova studija, koju je sproveo Univerzitet Jejl, ukazuje na opasnost dima „iz treće ruke“, odnosno na zagađivače iz duvana koji se zadržavaju na zidovima, posteljini, tepihu i drugim površinama, sve dok prostorija ne počne da miriše kao pepeljara. Ovi zagađivači mogu se zalepiti i za telo i za odeću pušača.
Ono što je zabrinjavajuće je da se ove moguće toksične hemikalije, uključujući i nikotin, mogu osloboditi u okruženju, u kojem se nikada nije pušilo, kao što su bioskop ili pozorište, navodi se u istraživanju.
Ono što je još uznemirujuće je da je studija pokazala da nivou hemijske izloženosti do kraja filma može biti ekvivalentna jednoj do 10 cigareta.
„Ljudi su značajni prenositelji zagađivača iz dima cigareta u drugo okruženje“, kaže autor studije Dru Gentner, vanredni profesor hemijskog i ekološkog inženjeringa na Jejlu, a prenosi Klix.ba.
Studija, objavljena u časopisu Science Advances, možda je prva koja pokazuje da ljudi nakon pušenja mogu preneti nikotin i druge moguće toksične hemikalije putem odeće.
„To je bio jedinstveni deo ove studije. Iznenadila nas je široka lepeza opasnih, isparivih organskih materija koje je ispuštala publika – uključujući neke za koje je poznato da su kancerogene, poput benzena i formaldehida“, nastavio je Gentner.
Što je dim „iz treće ruke“?
To zapravo uopšte nije dim. Ostaci nikotina i drugih hemikalija iz duvana, od kojih su neke toksične, ostaju dugo nakon završetka aktivnog pušenja.
Neke od ovih hemikalija lepe se na površine, a druge se pričvršćuju na čestice prašine. Treće prodiru u zidne tapete, zavese ili presvlake. Hemijske reakcije mogu kreirati moguće štetne sporedne produkte koji se mogu transportovati kroz vazduh.
Nauka već godinama zna o ovoj vrsti zagađenja okoline, što je dovelo do podele na pušačke i nepušačke zone u hotelima, restoranima i slično, navodi CNN.
Međutim, dim „iz treće ruke“ je pronađen i u okruženjima u kojima se nije pušilo zbog čega su se istraživači zapitali kako je moglo da dođe do toga.
Kako bi pronašli odgovor, Gentner i nekoliko njegovih studenata na doktorskim studijama napravili su eksperiment u bioskopu, u kom nije dopušteno pušenje više od 15 godina. Svež vazduh je puštan u dvoranu, pazeći da zagađivači ne uđu u prostor, a sofisticirana oprema merila je čestice iz vazduha pre i nakon što su stigli gledaoci.
Odmah je uočen veliki porast razine opasnih hemikalija.
„Kako su ljudi ulazili u dvoranu, koncentracije su se povećavale, a onda su s vremenom opale“, kaže Gentner i dodaje da nisu potpuno nestale nakon što je publika otišla kao i da je u mnogim slučajevima kontaminacija bila primetna i sledećeg dana, u praznom bioskopu.
Testiranje je trajalo četiri dana, a sprovedeno je na publici koja je pratila različite filmske žanrove. Možda nije iznenađujuće da je nivo nikotina i drugih hemikalija bila najniža kada su bili prikazivani filmovi za decu, iako je publika bila veća, u poređenju s prikazivanjima drugih filmova koji su privlačili stariju publiku, a gde je zabeležena veća prisutnost štetnih materija i gde je publika bila manja.
Opasno izlaganje?
Usprkos padu broja pušača u nekim razvijenim zemljama, još uvek ima preko milijardu pušača širom sveta, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
„Ta milijarda pušača pridonosi smrti oko 880.000 ljudi usled pasivnog pušenja“, kaže dr. Jagat Narula, kardiolog s Mount Sinai Morningside klinike u Njujorku koji istražuje uticaj pušenja na zdravlje, te dodaje:
„Saznanje o rezultatima studije s Jejla o visini nestabilnih gasova s ljudskih tela i odeće nije iznenađujuće, ali je uznemirujuće“.
Dodatno, ne radi se samo o dimu iz običnih cigareta. Pušenje elektronskih cigareta sve je popularnije i privlači mlađe ljude. Međutim, studija nije proučavala pušenje elektronskih cigareta, rekao je Gentner, a istraživači nisu pronašli ni jedno jedinjenje za koji se zna da dolazi iz dima elektronske cigarete, osim nikotina.
Ipak, kako navodi, nivo nikotina bila je visoka, stoga je moguće da su pušači elektronskih cigareta bili izvor dijela nikotina otkrivenog u analizi.
„Nikotin su iz elektronskih cigareta, takođe, mogli preneti u bioskop, a to se može dogoditi i na drugim mestima u koja ulaze pušači nakon što su koristili elektronske cigarete“, kaže Gentner.
Jasnija slika doći će dodatnim istraživanjima. U međuvremenu „koncentracija toksičnih organskih jedinjenja koje nose pušači ne može se posmatrati kao beznačajna. Ako se rezultati potvrde, to znači da će na kraju sve morati da bude bez duvanskog dima. Jedini način na koji se to može postići jeste zabrana pušenja svuda“, zaključuje Narula.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com