Vitiligo, oboljenje kože koje se odlikuje glatkim belim mrljama, ne boli, ne svrbi, ne peruta se i ne remeti rad organa, ukoliko nije udružen s drugim autoimunim bolestima štitne žlezde, pankreasa i jednom vrstom anemije. Nevolja s vitiligom jeste ta što se ispoljava delimičnim ili potpunim gubitkom boje kože, koja narušava estetski izgled zbog čega se većina obolelih osećaju kao obeleženi. Osim toga, i širi se, a zašto se to događa, medicina do danas nema precizan odgovor.
Vitiligo ponekad zaista može da ima ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje obolelih. Ovo se naročito odnosi na tamnopute pacijente kod kojih je razlika između normalne i depigmentisane kože posebno izražena. U nekim zaostalim kulturama obolele od vitiliga smatraju „označenim i izopačenim”, pa ih ostali članovi zajednice izbegavaju. Ipak, iako imaju ove probleme sa kožom neke osobe se izbore sa psihičkim teretom ovog poremećaja bez ikakvih psiholoških posledica i nastavljaju normalan život.
– Glatke bele mrlje se, na žalost, pojavljuju na telu na najvidljivijim mestima: licu, iznad zglobova prstiju ruke, laktovima, kolenima, stopalima. Naročito su uočljive leti, jer ostali delovi kože pod dejstvom sunčevih zraka tamne, osim onih koje je zahvatio proces gubitka pigmenta – kaže primarijus dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu.
Vitiligo je veoma rasprostranjen. Od njega oboleva jedan do dva odsto stanovništva, češće žene. Može se javiti u svim uzrastima, ali pokazalo se da najveći broj dobije pre 20. godine, a počinje pojavom belih tačkica koje se uvećavaju i spajaju u bela polja.
Postoji više tumačenja uzroka i mehanizma propadanja pigmentnih ćelija, ali nijedno u potpunosti ne razjašnjava ovaj medicinski fenomen.
– Po nekima je gubitak pigmenta posledica velikog emocionalnog stresa, opekotina od sunca, fizičke traume ili kontakta s hemijskim sredstvima. Može da bude i posledica autoimunih procesa. U moguće uzroke ubrajaju se i oksidativni stres, jer je utvrđeno da oboleli imaju smanjene koncentracije antioksidansa, pre svega ubikvinola i vitamina E – objašnjava dr Adamović.
Uprkos mnogobrojnim iscrpnim istraživanjima i dalje se ne zna pravi razlog poremećaja funkcije melanocita (ćelija koje daju pigment koži) i nastanka belih fleka.
Osobama sa vitiligom stručnjaci ne preporučuju sunčanje, jer se razlika između pigmentisane i obolele kože time povećava. Osim toga, koža bez zaštite , osetljivija je na štetno dejstvo sunčevih zraka. Površine bez pigmenta podložnije su opekotinama koje mogu da dovedu do daljeg širenja belih mrlja. Umereno izlaganje suncu, ali samo uz primenu preparata s visokim zaštitnim faktorom, dozvoljeno je ukoliko oboleli od vitiliga nije na fototerapiji. Sunčevi zraci ipak mogu i da podstaknu regeneraciju melanocita i povratak normalnog pigmenta.
REČ STRUČNJAKA: Dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog
Lečenje zahteva strpljenje
U retkim slučajevima izlečenje je spontano. Međutim, kod većine pacijenata mora se uporno lečiti. Gubitak pigmenta može da se zaustavi i obnovi različitim terapijama, među kojima su fototerapija ultravioletnim Be (UVB) zracima, primena kortikosteroida, imunomodulatora, čak i transplantacija kože. Izbor metode lečenja zavisi od površine obezbojene kože, starosti bolesnika i od dostupnosti pojedinih terapija. Zbog mogućih neželjenih efekata lekar u dogovoru sa pacijentom odlučuje koji vid lečenja vitiliga će sprovesti – objašnjava primarijus dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti u Beogradu.
Primenjuju se dve vrste fototerapije. Međutim, zbog štetnog delovanja takozvana PUVA terapija se izbegava i sve češće se primenjuje terapija ultravioletnim Be zracima talasne dužine 311 nanometara, koja nosi energiju koja podstiče proces stvaranja pigmentnih ćelija i stimuliše njihov rast i razvoj. Sprovodi se tri puta nedeljno, a traje od šest meseci do godinu dana, ponekad i duže. Ukoliko u prva tri meseca ne dođe do početne obnove pigmenta, smatra se da nije delotvorno i lečenje se prekida.
Iskustvo je pokazalo da su od pomoći i još neki rastvori, alfalipoprotein i nova grupa lekova – imunomodulatori.
Oboleli od vitiliga lečenje često dopunjuju i vitaminskom terapijom, pre svega beta-karotenom, vitaminom Be 12, folnom kiselinom, derivatom De-vitamina. Neki istraživači savetuju i uzimanje visokih doza magnezijuma, bakra i cinka koji deluju kao antioksidansi.
Uslov za transplantaciju kože jeste da bolest nije zahvatila površinu veću od 200 kvadratnih santimetara i da se obezbojene površine nisu uvećale dve godine. Ali, presađivanje pigmentnih ćelija nije uvek uspešno.
Ponekad i ne treba preduzimati lečenje, dovoljno je naneti kozmetičke preparate za kamuflažu vitiliga koji na koži ostaju do 24 sata, a mogu se koristiti i na plaži i u vodi.
(Dana Stanković, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com