Soda bikarbona (natrijum bikarbonat) je supstanca koja se nalazi u našem telu, organima i telesnim tečnostima, pa nije čudo što se za medicinsku sodu bikarbonu vezuju različiti modeli upotrebe, budući da može da odigra ključnu ulogu u nivou baznih kiselina u našem telu.
Soda bikarbona ima širok spektar dejstva: Koje su njene najveće prednosti
U razgovoru za eKlinika portal, poznati gastroenterolog profesor dr Vojislav Perišić objašnjava da nedostatak bikarbonata može da izazove niz fizioloških problema, jer je to zapravo isto što i nedostatak ugljen-dioksida. Među prvim negativnim reakcijama su one u našem vaskularnom sistemu, zbog manje količine kiseonika u ćelijama.
– Izuzetnost natrijum bikarbonata je u tome što se, na primer, u želucu pretvara u ugljen-dioksid a kao što je poznato, on sprovodi bikarbonate do naše krvi. Stara, dobra soda bikarbona kao pomoć može da se koristi za širok spektar stanja i bolesti, među kojima su infekcije, prehlada, dijabetes, problemi sa bubrezima pa i maligniteti, ali tu ne smemo biti u zabludi. Svakako treba biti dobro informisan jer postoje neki izuzeci i grupe pacijenata koje ne bi trebalo da je koriste – upozorava naš sagovornik.
Soda bikarbona je „smrt“ za gljivice: U čemu je njena tajna?
Soda bikarbona se u tradicionalnoj medicini vekovima koristi kao lek, a brojna istraživanja ispituju njene potencijale i efekte. Jedno od svojstava koje je potvrđeno studijama jeste antimikotičko. To potvrđuje i profesor Perišić, koji u svojoj praksi nekim pacijentima sugeriše korišćenje sode bikarbone:
– Alkalna vrednost sode bikarbone je „smrt“ za gljivice i to je dokazano. Dobro je iskoristiti tu njenu sposobnost tako što ćemo posle jela nekoliko puta isprati usta rastvorom sode bikarbone i vode. Usna duplja je puna bakterija, pa je ova primena višestruko korisna. Zanimljivo je da rastvor sode bikarbone deluje i na druge gljivične infekcije, kakve su vaginalne. Kandida, kao najčešća gljivica koja se namnoži u telu ali i nastaje kada se konzumira previše šećera, vrlo je uporna i teško se eliminiše. Soda bikarbona tu može da bude efikasno oružje podizanjem pH vrednosti, koja ne pogoduje razmnožavanju kandide – navodi prof.dr Perišić.
Soda bikarbona i maligne bolesti: Šta je opasna zabluda a šta istina?
Kada je reč o čestom pitanju da li soda bikarbona može da pomogne u lečenju raka, odgovor, prema profesorovim rečima nedvosmislen:
– Ona ne može da deluje kao lek protiv raka. Ali, može da pomogne onkološkom pacijentu koji se loše oseća zbog acidoze (prekomerne proizvodnje kiselina nakupljenih u krvi ili sa prevelikim gubitkom bikarbonata). U tim slučajevima nivo bikarbonata moramo da popravimo venski. Praktično, dodajemo infuzijom pacijentu sodu bikarbonu, i to će podići pH vrednost krvi. Alkalnost sode bikarbone dovodi u ravnotežu pH vrednosti u našem telu – objašnjava gastroenterolog.
Digestivni problemi i dejstvo sode bikarbone: Oprez za srčane bolesnike
Najčešća upotreba sode bikarbone je kod digestivnih problema, od gorušice, do dispepsije. Kako je korišćenje kod ovih poteškoća prilično rasprostranjeno, važno je imati prave informacije o periodu korišćenja i količinama.
– Soda bikarbona jeste efikasna, ali ona nije nikakva čarobna hemikalija. Ne može da reši problem trajno, mora da se uradi dijagnostika i koristi propisana terapija. Njeno pozitivno dejstvo na proces varenja i smirivanje određenih kiselina je delotvorno ali samo trenutno. Smirenje tegoba ćemo i osetiti u tom nekom kratkom periodu nakon što je uzmemo (pola sata, sat vremena). Mnogi ljudi koji imaju probleme sa varenjem ili gorušicom imaju još neke zdravstvene probleme a koriste sodu bikarbonu. Trebalo da da pripaze posebno oni sa hipertenzijom, jer je soda bikarbona jedinjenje natrijuma, koji utiče na povećanje krvnog pritiska – daje nam profesor Perišić važan savet.
Soda bikarbona uništava opasne pesticide, koji mogu da sadrže i kancerogene čestice
Pitali smo profesora ima li malo preterivanja u odnosu na ranija vremena, kada nije bilo naročito strašno ni ako samo malo obrišemo neku voćku i pojedemo je. Danas se pre konzumacije voća i povrća sugeriše pranje u rastvoru sode bikarbone. Da li je to neophodno i šta u tom slučaju soda bikarbona zapravo radi?
– Majkama koje bebama uključuju u ishranu voće i povrće to savetujem. Pesticidi su agresivne materije, koje mogu da se uklone hemijskim dejstvom natrijum bikarbonata u rastvoru (odnos 7 grama na 100 mililitara vode). Eliminisaćemo sa namirnica masnoće i nečistoće, od kojih neke čak mogu da budu i kancerogene. Ne samo kod male dece, važno je minimizirati ulazak ovakvih štetnih patogena u organizam – objasnio je za eKlinika portal profesor dr Vojislav Perišić.
(Espreso/Eklinika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com