Ukoliko se pitate u kakvoj je formi naše telo i koliki nivo opterećenja pri fizičkoj aktivnosti može da podnese vaše srce, a nemate značajnih zdravstvenih poteškoća, postoji test koji možete sami da uradite i proverite. Nova studija koju je objavilo Evropsko kardiološko društvo sugeriše jednostavne i brze načine za samoproveru rada srca. Vrednosti su se merile u MET-ovima.
MET je skraćenica za metabolic equivalent, a označava količinu energije koju telo troši pri obavljanju određene aktivnosti. Na primer, kad sedite na stolici, telo troši 1 MET, a vrednost 1 MET-a je 3.5 ml/kg/min kiseonika. Ako povećate nivo svog MET-a za dve vrednosti, smanjičete mogućnost smrti od srčanih bolesti za trećinu.
Testiranje i rad srca
Dr. Hesus Peteiro iz Univerzitetske bolnice La Korunja u Španiji kaže da, ako nam je potrebno duže od minut i po da pređemo ukupno 60 stepenica (4 seta od 15), naše srce nije u najboljoj formi.
U studiji je bilo uključeno 165 pacijenata za koje je postojala sumnja da pate od koronarne bolesti srca. Svi su imali problema s bolovima u grudima i nedostatkom daha dok su vežbali. Svi učesnici šetali su i trčali na traci za trčanje i postepeno povećavali intenzitet. Kad bi se iscrpili, merili bi se njihovi kapaciteti u MET-ovima. Nakon toga dozvoljen im je odmor od 15 do 20 minuta, nakon čega bi odradili test sa stepeništem.
Pri testiranju nijedan učesnik nije smeo da potrči niti stane. Pacijenti koji su se popeli u roku od 45 sekundi došli su do više od 9-10 MET-ova. S druge strane, oni kojima je bilo potrebno duže od 90 sekundi imali su manje od 8 MET-ova. Taj nivo je povezan s većom šansom za prevremenu smrt.
Šta preduzeti za zdravlje srca
Visok krvni pritisak, visok nivo holesterola i broj otkucaja srca van granica normale pospešuju opasnost od srčanih oboljenja. Ono što je potrebno preduzeti je svakako redovna fizička aktivnost, i to barem 150 minuta srednjeg intenziteta ili 75 minuta visokog intenziteta nedeljno.
Drugi faktor je pravilna i uravnotežena ishrana. Potrebne su dovoljne količine voća i povrća, integralne žitarice, namirnice bogate vlaknima, orašasti plodovi, riba puna omega-3 kiselina, mlečni proizvodi s manje masnoće, zdrave masnoće, ograničenje konzumacije alkohola, kao i soli, i konzumiranje više belog mesa u odnosu na crveno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com