Ponavljano propuštanje plaćanja rata kredita ili dospelih troškova na kreditnim karticama moglo bi biti rani pokazatelj demencije, godinama pre postavljanja dijagnoze, pokazuje nova američka studija. U okviru istraživanja čiji su rezultati objavljeni ove nedelje u medicinskom časopisu JAMA analizirani su zdravstveni osiguranici koji žive sami širom SAD-a i praćene su njihove uplate rata kredita i troškova po kreditnim karticama tokom dužeg razdoblja, preneo je CNN.
Naučnici su utvrdili da je bila veća verovatnoća da oboleli od Alchajmerove bolesti ili povezanih demencija propuštaju plaćanja i do šest godina pre postavljanja dijagnoze.
„Mislim da smo bili pomalo iznenađeni da je to bilo tako često da smo lako uočili“, kazala je voditeljka istraživanja sa univerziteta Jonhs Hopkins Lauren Hersch Nicholas za CNN.
„Doktori često govore da za demencijom treba tragati u bankovnim izvodima, ali mislim da nismo imali predstavu koliko se godina unapred to može događati“.
Istraživanje su vodili naučnici s Johns Hopkinsa i Sistema federalnih rezervi.
Alchajmerova demencija pogađa oko 5,8 miliona Amerikanaca starijih od 65 godina, a procenjuje se da će ih do 2050. biti 13,8 miliona.
Naulnici su istraživanjem obuhvatili više od 81.000 zdravstvenih osiguranika tokom 20 godina od 1999. do 2018.
Tako veliki uzorak pokazao je da su pacijenti kod kojih je na kraju dijagnostikovana demencija imali rane „finansijske“ simptome.
Jedan od najvažnijih faktora
„To je zabrinjavajuće često“, kaže Nikolas. „Utvrdili smo da se pet do 20 odsto propuštenih plaćanja odnosilo na one kod kojih je na kraju postavljena dijagnoza demencije. Mnogo faktora može uticati da zaboravite da platite ratu ali demencija se pokazala jednom od najvažnijih u starijoj dobi.“
Nikolas je kazala da je dobila ideju za istraživanje dok je gledala kako se njena baka bori s demencijom. Kad je njena majka otkrila u bakinoj pošti upozorenje poreske uprave ponudila je da se pobrine za finansije, kazala je Nikolas.
Poruka ovog istraživanja je da ljudi mogu na vreme da uoče da se nešto loše događa, kaže Nikolas i to može da spreči gubitak doma ili finansijsku prevaru starije osobe.
„Tu zastrašujuću potencijalnu nuspojavu demencije ranije nismo mogli da izmerimo“, kaže Nikolas. Istraživanje je omogućilo da se ispita postoje li te anegdote u širim razmerama. „Deprimirajuća vest je da postoje“.
Pacijenti nižeg obrazovanja, koji su kasnije razvili demenciju, počeli su da propuštaju da plate rate i do sedam godina pre postavljanja dijagnoze, pokazala je studija.
Bolje obrazovane osobe ‘finansijske’ simptome su pokazivale tek prosečno dve i po godine pre dijagnoze.
Studijom je utvrđeno da postojanje drugih teških bolesti nije uticalo na smanjene sposobnosti u donošenju finansijskih odluka.
Nikolas kaže kako je istraživanje pokazalo da je uočljiv uticaj pada kognitivnih sposobnosti na pojavu ‘finansijskih’ simptoma a ne na uticaj drugih težih bolesti, kako neki veruju.
Lis Nilsen iz Nacionalnog instituta za starenje kazala je kako je teško odgovoriti na pitanje zašto se kod neobrazovanijih ranije javljaju finansijski simptomi.
Ona kaže kako postoji mogućnost da se dijagnoza demencije kasnije postavlja kod takvih socijalnih kategorija jer možda imaju i otežani pristup zdravstvenoj zaštiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com