Rano otkrivanje demencije jedan je od fokusa naučnika u poslednje vreme, a najnoviji alat za kognitivni skrining je test od 46 pitanja.
Jedan uobičajeni pokazatelj kognitivnog pada je gubitak pamćenja. Ipak, saznati kada je to rezultat starenja, a kada patološko, daleko je od jednostavnog. Upitnik koji su razvili australijski istraživači za merenje šest kritičnih aspekata funkcije mozga ljudi mogao bi da pomogne, prenosi nova.rs.
Kao i za svako od potencijalnih dijagnostičkih pomagala, upitniku je potrebna dodatna validacija u većim studijama, ali je nedavna procena zaključila da je prihvatljivo tačna, napominje Science Alert.
Navodi se da je do sada 526 ljudi testiralo upitnik iz kojeg se njihova spoznaja boduje u šest domena: pamćenje, jezik, orijentacija, pažnja i koncentracija, izvršna funkcija i sposobnost kopiranja i crtanja geometrijskih figura.
Subjektivna procena kognitivnih sposobnosti
Nazvan „McCusker subjektivni inventar kognitivnih oštećenja“, test beleži procene ispitanika u vezi sa njihovim trenutnim mentalnim kapacitetima, koje bi mogle da budu rani znak upozorenja o opadanju kognitivnih sposobnosti, da nagoveste demenciju ili barem stave pojedinca u kategoriju većeg rizika kako bi se njegovo zdravlje moglo pažljivije pratiti.
„Zamislite da možete da predvidite rizik od demencije mnogo pre nego što ona krene, i da započnete lečenje i zaustavite napredovanje bolesti“, kaže klinički psiholog i glavni autor Hamid Sohrabi sa Univerziteta Mardok u Zapadnoj Australiji.
Uprkos njegovom potencijalu, među istraživačima i kliničarima ne postoji baš konsenzus o pouzdanosti ovakvih testova, gde ljudi sami prijavljuju svoje kognitivne probleme. Budući da se radi o samoproceni, ljudi možda neće iskreno da priznaju promene koje su primetili u svom pamćenju ili govoru, ili ih čak nisu ni svesni ako je bolest previše napredovala.
Tu je i mentalni pad ‘normalnog’ starenja koji bi upitnik morao da razlikuje od demencije
Ipak, standardizovani okvir testiran na velikom broju ljudi i procenjivanje širokog spektra kognitivnih sposobnosti mogao bi da pomogne lekarima da prepoznaju suptilne promene koje zahtevaju dalju pažnju.
Kako izgleda test za rano otkrivanje demencije
Test koji su razvili Sohrabi i njegove kolege sastoji se od 46 tvrdnji o postepenim promenama koje su ljudi možda iskusili ili primetili u poslednje dve godine, u poređenju sa pet godina ranije, kao što su poteškoće sa sluhom, koncentracijom ili sa jezikom. Za svaku tvrdnju treba dati ocenu koja opisuje vaše trenutne mentalne sposobnosti, bez obzira na vaše fizičko zdravlje (npr. artritis, problemi sa sluhom ili vidom) – treba označiti da li se nešto dešava „skoro uvek“, „obično“, „povremeno“, „obično ne“ ili „skoro nikad“.
Pitanja su izvučena iz prethodno objavljenih upitnika o subjektivnom kognitivnom padu, uz ona koja odražavaju druge aspekte blagog kognitivnog oštećenja prijavljene u studijama rane Alchajmerove bolesti i demencije koje ti prethodni upitnici nisu obuhvatili.
Koristeći niz statističkih metoda za procenu rezultata, istraživači su otkrili da je nova alatka za skrining tačno identifikovala pojedince sa umerenim do teškim nivoima subjektivnog kognitivnog pada – i to pouzdanije od prethodnih, užih upitnika.
Tim je takođe utvrdio ono što kažu da bi moglo biti prilično solidan „granični“ rezultat za prepoznavanje ispitanika sa većim rizikom od demencije.
Ali učesnici u analizi su inače bili zdravi ljudi, starosti između 39 i 97 godina, koji su uključeni u stalne, longitudinalne studije starenja, tako da će istraživači morati da prate njihov napredak u godinama koje dolaze.
Istraživanje je objavljeno u Age and Ageing, a u nastavku pogledajte koja su pitanja uključena.
46 pitanja
Dakle, pred vama je 46 tvrdnji i svaku treba da proceniteda vam se iz sopstvenog iskustva dešava „skoro uvek“, „obično“, „povremeno“, „obično ne“ ili „skoro nikad“.
1. Primetio sam više poteškoća sa svojim jezičkim i govornim sposobnostima.
2. Imam značajne probleme sa svojim sposobnostima pamćenja.
3. Teže mi je da se koncentrišem na različite zadatke.
4. Teže mi je da rešavam svakodnevne probleme koji se javljaju oko kuće.
5. Ne mogu da se setim gde sam stavio stvari.
6. Češće gubim pojam o datumu.
7. Desi se da zaboravim ime osobe sa kojom razgovaram čak i kada je poznajem.
8. Teško mi je da ponovim nešto što sam upravo čuo (npr. broj telefona, adresa itd.).
9. Zaboravljam detalje događaja koji se desio pre nekoliko nedelja.
10. Nisam organizovan kao nekada.
11. Lako se ometem i ne mogu da pratim razgovor ili filmsku radnju.
12. Sporiji sam u pisanju ili kucanju
13. Zaboravljam stvari koje nameravam da uradim u bliskoj budućnosti.
14. Radim stvari ranije ili kasnije od vremena kad se očekuje da budu urađene.
15. Stalno zaboravljam gde sam parkirao auto na parkingu.
16. Imam problema sa planiranjem stvari unapred i sprovođenjem tih planova na vreme.
17. Često zaboravljam osnovne stvari koje sam naučio u školi kada sam bio mlad.
18. Ponekad ne razumem šta drugi kažu, bez obzira na moju sposobnost sluha.
19. Veća je verovatnoća da ću udariti u predmete ili ljude.
20. Imam više problema u donošenju odluka o svakodnevnim stvarima (npr. koju odeću da obučem; koji predmet da kupim).
21 Drugi su mi rekli da se ponavljam (npr. pričam im istu priču ili postavljam ista pitanja).
22. Kada se vozim/pešačim do svoje kuće, može da se desi da prođem pored svoje kuće, a da toga nisam svestan.
23. Ne prepoznajem dobro poznate ličnosti (npr. glumac, pevač, TV lik) koje sam znao.
24. Teško mi je da se nosim s hitnim slučajevima u domaćinstvu (npr. slavina koja curi; pauk u spavaćoj sobi itd.).
25. Zaboravljam nazive svakodnevnih predmeta (npr. kuhinjski pribor; kućni predmeti).
26. Moram više da se trudim da zapamtim stvari koje sam čuo, pročitao ili video.
27. Ne mogu da zadržim svoj um usredsređen na zadatak čak i ako sam uživao u njemu.
28. Ne mogu da radim dve stvari odjednom (npr. da perem sudove i razgovaram sa nekim; vozim i slušam radio).
29 Češće zaboravim koji je dan u nedelji.
30. Često zaboravljam kako da koristim gadžet/alat koji sam nedavno naučio da koristim (npr. računar; mobilni/pametni telefoni).
31. Ne mogu da pronađem adresu prijatelja/rođaka na mapi.
32. Više nisam dobar u igrama (npr. bridž, šah, karte i golf) ili nečemu drugom u čemu sam bio dobar.
33. Kada govorim, imam poteškoća da pronađem prave reči.
34. Moj rukopis se dramatično promenio.
35. Kada gledam stare fotografije, ne mogu da prepoznam neke od ljudi koje sam nekada znao.
36. Danas moram nešto da pročitam nekoliko puta da bih razumeo.
37. Ne obraćam pažnju na ono što se dešava oko mene.
38. Možda neću moći tačno da kopiram crtež (npr. drvo, kuću, itd.).
39. Ne mogu više da radim jednostavne aritmetičke proračune iz glave.
40. Ponekad se zbunim kako da dođem do određene prostorije (npr. kupatila, spavaće sobe ili dnevnog boravka) u svom domu.
41. Ako me prekinu, ne mogu da nastavim razgovor odande gde sam stao.
42. Kada vidim poznata mesta ili zgrade, možda ih neću prepoznati.
43. Imao sam poteškoća da nekome dam uputstva jer mi se rute mešaju.
44. Teško mi je da zaustavim nešto što sam tek počeo da radim.
45. Zaboravim imena svojih bliskih rođaka ili datume rođenja (npr. unučad, nećake…).
46. Imam poteškoća da koristim stvari koje sam ranije normalno koristio (npr. elektronska četkica za zube, mikrotalasna pećnica, kalkulator).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com