Stvaranje krvnog ugruška dovodi do venske tromboze, a da bi se ustanovilo oboljenje, potrebno je da vam doktor uradi ultrazvučni pregled vena. U najčešći tip spada duboka venska tromboza donjih ekstremiteta
Godišnja učestalost prve epizode simptomatske duboke venske tromboze donjih ekstremiteta kod odraslih je od 50 do 100 ljudi u populaciji od 100.000. Nešto češće se javlja kod žena starosti od 20 do 45 godina, a trudnice i žene koje koriste oralne kontraceptive imaju povišen rizik.
Ponekad se tromboza javlja bez jasnog uzroka, a u ostalim slučajevima značajni faktori rizika su trauma, dugotrajna imobilizacija, hirurške intervencije, kancer, inflamatorne bolesti, antifosfolipidni sindrom (poremećaj koji se javlja kao povratna venska ili arterijska tromboza i/ili gubitak fetusa), dugotrajna putovanja…
Doktorka Sandra Radak, internista/angiolog otkriva koji su prvi simptomi koji ukazuju da se u nozi stvorio tromb.
– Otok, bol, crvenilo i osećaj težine u nozi su prve tegobe koje bolesnika dovode kod lekara i to su najčešći simptomi koji ukazuju da se u nozi stvorio tromb, prenosi Kurir.
Zato je, ako bolesnik navodi ove tegobe, važno što pre uraditi dobar ultrazvučni pregled vena koji će tačno pokazati da li postoji tromb, gde je lokalizovan i koje je starosti, odnosno da li je tromboza akutna (skorijeg datuma) ili hronična.
– Dijagnoza duboke venske tromboze, koja često stvara paniku i kod bolesnika i kod lekara, ne bi trebalo da bude komplikovana, posebno ako uz kliničku sliku imamo dopler ultrazvučnu potvrdu.
Nakon što se potvrdi tromboza, pacijenta bi trebalo uputiti angiologu ili vaskularnom hirurgu.
– Neophodno je i što pre uvesti antikoagulantnu terapiju da bi se sprečilo širenje tromba, ali i plućna embolija koja može biti fatalna komplikacija duboke venske tromboze. Nekada se daje i antibiotska terapija, kao i lekovi koji smanjuju otok tkiva uz kompresivne čarape.
Specijalista vaskularne medicine treba da proceni i koje laboratorijske analize pacijent treba da uradi i koliko često ih treba ponavljati.
– Jedna od analiza je i D dimer koji je produkt degradacije fibrina i povišen je u svim stanjima sa povećanom stvaranjem fibrina, kao što je i venska tromboza. Ova metoda, inače ima veliku senzitivnost, ali je limitirana specifičnošću, koja je niska od 35 do 55 odsto, jer je D dimer povišen i kod infekcija, kancera, traume, u trudnoći…O D – dimeru se mnogo piše poslednje dve godine pandemije, jer kod bolesnika sa izraženom kliničkom slikom, kovid-19, osim što dovodi do ozbiljnih promena na plućima, može uticati na krvne sudove, dovesti do citokinske oluje, narušavanja koagulacione kaskade i trombotičkih komplikacija – objašnjava Radak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com