Ova bolest najčešće pogađa osobe starije od 65 godina…
Uprkos tome što čini samo jedan procenat svih novih slučajeva raka, predviđa se da će dijagnoza karcinoma štitne žlezde naglo porasti.
Istraživači upozoravaju da bi se bolest mogla povećati za neverovatnih 74 procenta do 2035. godine. Stope preživljavanja za ovo stanje su visoke, tako da je rana dijagnoza i početak lečenja bukvalno razlika između života i smrti. Ali mnogi neželjeni efekti karcinoma štitne žlezde mogu lako ostati neprimećeni godinama – pa evo na šta treba obratiti pažnju.
Prema NHS-u, neki od glavnih znakova raka štitne žlezde uključuju „promukao glas“ ili „upaljeno grlo“. Ovi simptomi su izuzetno česti kod manje ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su prehlada ili grip. Dijareja je takođe potencijalna nuspojava – ali može biti uzrokovana brojnim problemima kao što su trovanje hranom ili bolest stomaka.
‘Gubitak težine’ je još jedna crvena zastavica – ali opet lako može proći neprimećeno ako aktivno pokušavate da skinete nekoliko kilograma ili ako se ne merite redovno. NHS navodi da ‘crveno lice (crvenilo)’ takođe može biti simptom. Međutim, postoje i drugi neželjeni efekti koje je mnogo teže ignorisati, a tri najizraženija su:
- Kvrga u prednjem, donjem delu vrata koja polako postaje sve veća
- Poteškoće pri gutanju ili disanju
- Bol u prednjem delu vrata
Ako osetite bilo koji od ovih simptoma – to ne znači da imate rak štitne žlezde, ali treba da se obratite svom lekaru opšte prakse. Takođe bi trebalo da potražite lekarski savet ako imate bol u grlu, promukao glas ili kašalj duže od tri nedelje kao i poteškoće sa gutanjem ili disanjem.
Prema Cancer Research UK, neka benigna stanja štitne žlezde mogu povećati rizik od raka štitne žlezde – uključujući uvećanu štitnu žlezdu (gušavost), Hašimotovu bolest i čvorove (adenome). Prekomerna težina ili gojaznost takođe mogu povećati rizik, prenosi Večernji list.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com