Kako ljudi stare, štetni efekti opijanja mogu uzeti danak na ključne moždane funkcije, kao što su memorija, pažnja i učenje. Ovi podaci su od ranije poznati mnogim ljudima, a to sada potvrđuju i najnovija istraživanja.
Istraživački tim koji je predvodio dr Adam Vuds sa Univerziteta na Floridi, testirao je 31 muškaraca i 35 žena. Ispitivane su sveobuhvatne funkcije mozga. Volonteri su bili podeljeni u grupe na osnovu nivoa unosa alkohola u organizam: teški alkoholičari, osobe koje umereno piju alkohol i osobe koje ne piju alkohol.
Oko 50 posto studijske grupe se tokom života u nekom periodu opijalo, a oko 20 posto je bilo svrstano u „trenutno teške pijanice“.
Rezultati testa teških alkoholičara bili su znatno lošiji od testova osoba koje umereno piju ili ne piju alkohol. Slabije su bile funkcije mozga kao što su pažnja, sposobnost učenja, pamćenje, motorne funkcije, verbalne funkcije i brzina razmišljanja.
Studija je pokazala da su starije osobe koje su prestale da piju a bile su nekada alkoholičari – imale lošije rezultate na testovima, kognitivne funkcije, sposobnost učenja, pamćenje i motorne funkcije, od osoba koje nisu pile.
„Nije iznenađujuće da preterano korišćenje alkohola ima dugoročne negativne efekte na uočavanje, rasuđivanje, razmišljanje i pamćenje, što se naročito može videti kod starijih osoba“, izjavio je posle analize rezultata istraživanja dr Mark Gordon, šef neurologije u bolnici „Zucker Hillside„ (Glen Oaks), Njujork.
Dr Žizel Volf-Klajn, koja se takođe bavi gerijatrijom u GrejtNek-u (Njujork) složila se sa rezultatima: „Zaključci ne bi trebalo da budu iznenađenje, jer je dobro poznato da je alkohol u bilo kojoj dobi, od rođenja pa do smrti, otrovan i razara moždane ćelije.“
Podsećamo da su efekti pijanstva loši i za mlade i za stare osobe, a posebno su opasni za starije osobe koje boluju od hroničnih bolesti i koriste više raznih lekova.
Studija je objavljena nedavno u časopisu „Alcoholism: Clinical and Experimental Research“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com