Poplave i glodari

Posle poplava, obično sledi najezda glodara. Pacovi i miševi mogu najviše doprineti širenju zaraznih bolesti.

Glodari i poplava

Miševi i pacovi nisu sami po sebi izvori zaraznih bolesti, ali za njih je karakteristično da se najčešće hrane tamo gde ima smeća i da se veoma brzo razmnožavaju.

Ako razmotrimo logički razvoj događaja, dešava se sledeće: tokom poplava, voda raznese smeće na sve strane, posle poplave na širem području ostane veliki broj uginulih životinja, tokom raspadanja uginulih životinja stvaraju se legla zaraznih bakterija i virusa, glodari se hrane ovim opasnim materijama, brzo se kreću i razmnožavaju, tako da ih šire na sve strane.

Posle poplava, glodari koji su jeli sve i svašta, u potrazi za hranom mogu doći do „regularne“ stočne i ljudske hrane ili vode i zagaditi je svojim izlučevinama (pljuvačka, mokraća ili izmet) – tako nastaju izvori zaraze za domaće životinje i ljude.

Ako se posle poplave ne sprovedu adekvatne sanitarne i higijenske mere – deratizacija, dezinsekcija i dezinfekcija – može doći do širenja raznih zaraznih bolesti, čak i kuge i tifusa.

O glodarima

Miševi i pacovi nisu samo neprijatni gosti, oni su i prljave životinje. Mogu biti prenosioci raznih bolesti (neke vrste grozice) na ljude, i to ugrizom ili preko telesnih tečnosti bolesnog miša (pacova).

Glodari mogu uneti grinje i pantljičaru u vaš dom. Pored toga, astmatičari i osobe sklone alergijama mogu imati burne alergijske reakcije na dlake, izmet i mokraću glodara.

Jedini način da se otarasite problema sa glodarima jeste da se glodarima zaustavi pristup zaraženoj i zdravoj hrani i uklone njihova skloništa.

Saveti

1. Sprečite ulazak glodara u kuću

  • Blokirajte rupe i pukotine kroz koje miševi i pacovi mogu proći. Koristite olovku ili deblji štapić da biste proverili veličinu otvora.
  • Popunite rupe tzv. čeličnom vunom i betonom (tvrdim malterom, lepkom za pločice…), kao i pukotine u temeljima. Zatvorite praznine oko vodovodnih i kanalizacionih cevi i kablova. Dobro zabetonirajte slivnike, a u njima koristite teške poklopce i sitne metalne rešetke.
  • Za zatvaranje rupa nemojte koristiti meke materijale: stiropor, plastiku, gumu, vinil ili drvo, zato što će ih glodari izgrebati ili sažvakati.
  • Popravite polomljene prozore, vrata, zaštitne zastore i uverite se da se čvrsto zatvaraju. Proverite otvore za ventilaciju i odžake koje ne koristite, pa ih zatvorite ili stavite metalne rešetke.

2. Očistite prilaze vratima i prozorima

  • Uklonite ili smanjite visoku travu, korov, grmlje i nisko rastinje oko kuće i blizu temelja.
  • Obrežite grane u prizemlju i žbunje, kako glodari preko njih ne bi došli do zidova i prozora.
  • Izbegavajte bršljan oko kuće ili blizu prozora, jer on može poslužiti kao sklonište ili „merdevine“ za miševe.
  • Držite hranilice za ptice i živinu dalje od kuće i češće pometite seme oko hranilica.
  • Đubre odlažite u zatvorene kante ili kontejnere i nemojte dozvoliti da se razbacuje ili da ga psi i mačke razbacuju.
  • Očistite palo i trulo voće, povrće ili zrnevlje oko drveća i stabljika.

3. Nemojte privlačiti glodare

  • Koristite kante sa uskim poklopcima ili bacajte smeće u kontejner svakodnevno.
  • Hranu čuvajte dobro zatvorenu. Konzerve, tegle sa poklopcima ili navojima, plastične posude za hranu ili zatvorene sanduke stavite u kuhinjske elemente. Dobro zatvarajte: brašno, pirinač, žitarice, keks, šećer… Miševi mogu da progrizu papirnu kesu, plastičnu kesu, karton i džak.
  • Hranu za domaće životinje i za kućne ljubimce takođe čuvajte dobro zatvorenu i ne razbacujte je ni danju ni noću.
  • Držite dobro zatvoreno i seme za travu, živinsku hranu i seme, organsko đubrivo (koštano brašno), jer i to glodari vole da jedu i raznose.
  • Ne ostavljajte hranu ili prljave sudove preko noći. Čistite redovnije nego obično: šporet, kuhinju, sobe, ostave, kako u njima ne bi bilo ostataka hrane pogodne za glodare.

4. Odredite gde su miševi i pacovi

  • Vizuelna inspekcija je najbolja: vidite ima li tragova koji ukazuju na glodare – izmet, sažvakana hrana, usitnjen papir ili karton, rupe, čak i gnezda.
  • Dlake pored brašna ili tragovi na mestima gde se čuva brašno ili stočna hrana (neravnina, razbacano brašno, izmet…) mogu ukazivati na glodare. Pogledajte ujutru da li je sve isto kao što je bilo prethodne večeri i da li ima novih tragova.

5. Zamke za glodare i mišolovke

  • Ako se ipak pojavljuju miševi, veoma efikasan način sa malim investacijama jesu zamke za miševe sa oprugom ili žičane zamke sa uskim jednosmernim mehanizmom.
  • Koristite: suvo grožđe, zob, sušeno voće, sir ili slaninu kao mamac za klopku.
  • Koristite rukavice prilikom rukovanja mišolovkama, kako bi se sprečio ljudski miris na mišolovci.
  • Postavite zamke bez mamca nekoliko dana, da bi se miševi navikli na njih.
  • Mišolovke sa mamcem postavite pet do deset metara od zida iza objekta i u tamnim uglovima.
  • Proverite svakog dana da li su se miševi uhvatili u klopku, a ako jesu, izbacite ih daleko od kuće.
  • Sa otrovima za miševe budite oprezni zbog dece, domaćih životinja i kućnih ljubimaca.
  • Postoje i lepkovi za miševe koji su, uz mamac, veoma korisni za manje životinje.

Upozorenja

  • Sva sredstva protiv glodara držite dalje od dece, domaćih životinja i kućnih ljubimaca kako ih ne biste povredili.
  • Hranu za koju sumnjate da je bila u dodiru sa glodarima bacite i ne dajte je ukućanima, kućnim ljubimcima i domaćim životinjama.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com