Poznato je da određeni lekovi imaju moć da dodatno podstaknu i poboljšaju misaone procese, pamćenje i osetljivost kod osoba koje pate od Alchajmerove bolesti, kao i drugih oboljenja koja utiču na um uopšte.
Imajući ovo u vidu, sasvim je razumno postaviti sledeće pitanje: da li ovi isti lekovi mogu imati efekta i kod ljudi koji ne boluju ni od čega?
Nagon za konstantnim ličnim napretkom svakako je jedna od karakteristika koje definišu našu kulturu uopšte. Štaviše, spremni smo da idemo neverovatno daleko kada su u pitanju naši ideali. A ukoliko nemate umnu snagu Ajnštajna ili duhovnu snagu sveca, može vam se desiti da se u nekim trenucima osetite postiđeno i pod pritiskom, jer smatrate da ne činte sve što je do vas kako biste dostigli lične ideale.
Zato nimalo nije iznenađujuće to što se onoga trena kad nauka pronađe odgovarajući način za lečenje određene bolesti i mi sami zapitamo nije li ta ista nauka, po istoj toj logici, u mogućnosti da zdravu osobu učini još "zdravijom".
Uzmimo vijagru, na primer. Razvijena je kao pomoćno sredstvo za muškarce koji imaju poteškoća sa erekcijom, a danas je sve više koriste muškarci koji nemaju nikakvih problema sa erekcijom, ali na taj način pokušavaju da sebe učine još muževnijim.
Isti je slučaj i sa lekovima koji imaju sposobnost dejstva na naš um (psihičke procese). Naime, jedan od takvih lekova koji se koristi prilikom lečenja poremećaja koji otežavaju i onemugućuju održavanje pažnje i koncentracije, studenti često koriste radi boljeg učenja i pamćenja, kao i u cilju bolje koncentracije na ispitima.
U poslednje vreme došlo je do razvijanja još nekoliko novih lekova za lečenje Alchajmerove bolesti. Od ovog progresivnog nervnog oboljenja koje dovodi do gubitka pamćenja i pogoršanja govornih sposobnosti i opšte pometnje oboli čak 4,5 miliona Amerikanaca u svojoj starosti. Ipak, i dalje nedostaje odogovor na već postavljeno pitanje: u kojoj meri i da li uopšte ovi lekovi mogu učiniti osobe koje ne pate od Alchajmerove bolesti pametnijim?
Nervni podstrek kod bolesnika
Gubitak pamćenja, kao i demencija, glavne su posledice Alchajmerove bolesti. Ukoliko lekovi kojima se ona leči mogu da poboljšaju opšte pamćenje, zašto to isto ne bi bilo moguće i kod zdravih osoba?
Stručnjaci potvrđuju ovu izjavu, ali samo u teoriji. Istina je da ovi lekovi funkcionišu tako što povećavaju nivo neurotransmitera koji nije zastupljen u dovoljnoj količini kod osoba koje pate od ove bolesti. Kod osoba sa Alchajemrovom bolešću dolazi do izumiranja moždanih ćelija, a ono što se na ovaj način pokušava jeste da se iz preostalih izvuče najviše što je moguće, tako što se mozak izlaže velikim količinama određenih neurotransmitera.
Ono što naučnici i stručnjaci ističu kao moguće, naravno u granicama teorije, jeste da se na opisani način, preplavljivanjem nerava, može postići isti efekat i tako poboljšati i kratkotrajno i dugotrajno pamćenje.
Upozorenje
Još uvek ne postoje konkretni i validni dokazi koji bi potvrdili da lek za Alchajmerovu bolest zapravo može poboljšati moždane funkcije kod zdravih osoba. Iz ovog razloga lekari naglašavaju da, dok se do nekih konkretnijih dokaza ne dođe, zdrave osobe treba da izbegavaju korišćenje ovih i sličnih lekova.
Treba imati u vidu da svi lekovi imaju i štetno dejstvo (nuspojave ili kontraindikacije). Kada je u pitanju bolest, štetno dejstvo je manje od koristi. Kod zdravih osoba, "nepotrebni lekovi" mogu naneti štetu zdravlju, pa zato zdrave osobe ne treba bespotrebno da koriste lekove, makar i za poboljšanje pamćenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com