Rezultati nove studije sugerišu da se dramatičan porast slučajeva raka tiroidne, tj. štitaste žlezde, tokom protekle tri decenije, ne može u potpunosti pripisati boljim metodama detekcije.
Istraživači nisu bili u stanju da dokažu da, na osnovu prikupljenih podataka više od 200 pacijenata, napredak u skriningu stoji iza povećanog broja slučajeva raka tiroidne žlezde, iako neki stručnjaci veruju u to.
Mnogi karcinomi štitaste žlezde budu slučajno otkriveni kada pacijent prolazi kroz dijagnostičke studije iz nekog drugog razloga, kao što su traume, bol u vratu ili da bi se detektovala začepljenja arterija u vratu.
Da bi pokušali da utvrde da li je uzrok povećanog broja slučajeva raka tiroidne žlezde bolja dijagnoza ili stvarno postoji veći broj slučajeva ove bolesti, istraživači su kliničke i patološke karakteristike slučajno otkrivenih slučajeve raka uporedili sa neslučajnim da bi otkrili da li ove grupe imaju različite karakteristike.
Muškarci čine više od polovine pacijenata čiji je rak otkriven slučajno (54,8%), ali samo 13,5% slučajeva otkriveno je kada su pacijenti namenski pregledani radi utvrđivanja postojanja raka tiroidne žlezde.
Prosečna starost osoba kojima je dijagostikovana ova bolest iznosi oko 42 godine za pacijente koji su podvrgnuti skeniranju za rak tiroidne žlezde i 56 godina za one kod kojih je bolest dijagnostikovana slučajno. Slučajevi raka koji su nehotice otkriveni bili su u naprednijoj fazi, ali nije primećena razlika između dve grupe u veličini tumora, količini raka unutar žlezde ili raka koji se proširio na limfne čvorove ili druge organe.
Ovi nalazi ukazuju na to da poboljšane metode otkrivanja ne mogu biti jedini razlog za povećanu učestalost raka tiroidne žlezde, tako da zaista postoji povećanje broja obolelih.
Istraživači zaključuju da su potrebna dalja istraživanja koje bi obratila pažnju na to da li drugi životni stilovi i ekološki faktori doprinose povećanju raka tiroidne žlezde.
Napomena
Savremena medicinska dijagnostika i savremene metode lečenja mogu uticati na to da se rak otkrije u ranoj fazi i efikasnije leči u nekim slučajevima, ali pravi uzroci se teško određuju.
Na osnovu ranijih i novijih istraživanja, procene su da na povećanje rizika za oboljevanje od raka utiču: zagađenost hrane i vode, izloženost raznim zračenjima, zagađen vazduh, pušenje, stres, gojaznost, alkoholizam, smanjena fizička aktivnost, ali se pravi razlozi još uvek ne znaju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com