Štitasta žlezda nalazi se na prednjoj strani vrata, ispod krikoidne hrskavice („Adamove jabučice“), a čine je dva režnja, levi i desni, dok srednji deo čini most između ova dva režnja i naziva se istmus.
U okolnostima kada žlezda ima normalnu funkciju, ona se na vratu ne primećuje. Ako, međutim, postoji bilo kakav poremećaj funkcije ili strukture zbog različitih benignih ili malignih promena – žlezda se uvećava i tada je uočiljiva golim okom ili se može napipati. Kada je u pitanju funkcija štitaste žlezde, ona može biti poremećena – povećana ili smanjena.
Povećana funkcija štitaste žlezde naziva se hipertireoza i može nastati kao posledica:
- autoimune bolesti, kada je žlezda uvećana u celini (Grejvsova bolest)
- uvećanja samo jednog režnja (toksični adenom)
- stvaranja više čvorova u žlezdi (multinodularna struma)
- tokom prve faze bezbolnog ili bolnog zapaljenja žlezde koje je najčešće virusnog porekla
U nastanku povećane funkcije štitaste najveći udeo ima nasledna predispozicija, dakle, bitno je da li je u porodici, po prvoj ili drugoj liniji, bilo osoba sa takvom vrstom bolesti. Drugi značajan činilac za razvoj bolesti je količina joda u vodi, hrani ili lekovima, ali „okidač“ za nastanak hipertireoze mogu biti i stresne situacije.
Osnovni simptomi bolesti su: osećaj ubrzanog rada srca, brzo zamaranje, znojenje, nesanica, nervoza, izražen tremor (podrhtavanje) ruku, gubitak telesne težine uz veoma dobar apetit, plačljivost, kod žena poremećaj menstrualnog ciklusa (česta ili neredovna krvarenja), kod muškaraca poremećaj libida i impotencija. Često se javljaju i prolivi ukoliko je značajnije izražena hiperfunkcija žlezde uz slabost muskulature, što se manifestuje težim ustajanjem iz stolice i težim penjanjem uz stepenice. Dijagnoza se postavlja na osnovu određivanja vrednosti TSH I FT4, uz moguće dopunske analize.
Srodni članci:
Pridružite se diskusiji o štitnoj žlezdi na našem forumu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com