U rano proleće probadanje u grudima i povremeno preskakanje srca su simptomi koji muče mnoge, a najčešće mlade i zdrave ljude. Ove tegobe uglavnom su uzrokovane prilagođavanjem organizma na novonastale vremenske uslove. Međutim, kod 22 osobe sa ovim znacima narušenog zdravlja od njih 100.000, uzrok je upala srčanog mišića (miokarditis).
Ovo zapaljenje uzrokuju brojne respiratorne i stomačne virusne infekcije. Većina brzo ozdravi i potpuno se oporavi, ali oko 20 odsto razvije srčanu slabost, a četiri do pet obolelih žena i pet do šest muškaraca od njih 100.000 umre zbog miokarditisa.
U intervjuu, za „Novosti“, profesor dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i član grupe eksperata za bolesti miokarda i perikarda Evropskog udruženja kardiologa, kaže da se miokarditis klasifikuje u grupu retkih bolesti, usled koje dolazi do uvećavanja i slabljenja srca, što stvara ožiljak i dovodi do napornijeg rada srčanog mišića tokom održavanja cirkulacije krvi:
– Miokarditis može da pogodi bilo koga, uključujući čak i decu i novorođenčad. U stvari, najčešće pogađa zdrave, mlade, osobe atletske građe, a visoko rizična populacija su ljudi starosne dobi od puberteta do ranih tridesetih. Pri tome, muškarce pogađa dvostruko češće od žena, a treći je vodeći uzrok iznenadne smrti kod dece i mladih.
* Da li se i kovid ubraja u grupu virusa koji dovode do miokarditisa?
– Sa pojavom pandemije kovida, primećeno je da značajan broj obolelih, u nekoj fazi bolesti, razvijaju i kliničke manifestacije kao posledicu nastanka miokarditisa. Zapravo, smatra se da oko 20 odsto najtežih kovid pacijenata boluje od upale srčanog mišića.
* Koji drugi virusi mogu da inficiraju srce?
– Virusna infekcija se na srce najčešće proširi u toku upale disajnih puteva ili u toku crevne infekcije enterovirusima. Koliko će biti teško zapaljenje srčanog mišića zavisi od imunoloških mehanizama i nasledne predispozicije, odnosno gustine receptora za viruse u srcu. Oko tridesetak kardiotropnih virusa može da izazove miokarditis. Najčešći je parvovirus B19, a najpoznatiji su koksaki virusi, virus gripa, herpes simpleks virus 6, hepatitis C, HIV, citometalovirus, Epštajtn-Barov virus, pa i virus Zapadnog Nila. Sem virusa upalu srčanog mišića često izaziva i borrelia burgdorferi – parazit koga prenose zaraženi krpelji.
* Kakve tegobe imaju pacijenti sa miokarditisom?
– Bolest počinje virusnom infekcijom grla i/ili pluća ili prolivima, malaksalošću, bolovima u mišićima na koje se posle desetak dana nadovežu bolovi u grudima, gušenje, oticanje nogu, aritmije, malaksalost. Pri tome, najvažnije je razlikovati bol u grudima u miokarditisu i bol u srčanom udaru. Sem po prethodnoj ili aktuelnoj infekciji i povišenoj telesnoj temperaturi i povišenim markerima upale, u analizama krvi bol u miokarditisu nije uzrokovan fizičkim naporom, pojačava se na duboki udah, a smanjuje pri naginjanju unapred. Ne širi se u levu ruku niti u vilicu i ne popušta na nitroglicerin.
* Da li su ove tegobe iste kod svih?
– Nisu, jer miokarditis može da prođe i sa vrlo malo tegoba. Na primer, pojedini pacijenti imaju samo probadanje u grudima i preskoke u srčanom radu. Kasnije zaostanu priraslice između plućne i srčane maramice koje pri novim prehladama, premoru ili promenama vremena izazivaju probadanje u grudima. Nažalost, miokarditis se može predstaviti i brzo progresivnom srčanom slabošću, ili iznenadnom srčanom smrću zbog opasnih aritmija.
* Kako se postavlja dijagnoza upale srčanog mišića?
– Klinička sumnja na miokarditis se postavlja na osnovu tipičnih tegoba, analiza krvi, promena u elektrokardiogramu i nalaza koji se dobijaju ultrazvučnim pregledom srca i magnetnom rezonancom. Pacijenti koji imaju više od dva pozitivna znaka za miokarditis upućuju se na biopsiju srčanog mišića kojom se jedino može postaviti konačna dijagnoza. Biopsija se radi u lokalnoj anesteziji pod rendgenskom kontrolom u sali za kateterizaciju srca, preko uvodnika debljine dva milimetra kojim se kroz venu u preponi ili na vratu, a u novije vreme i kroz arteriju na ruci, dođe do srca i uzme uzorak veličine jedan do dva milimetra.
* Da li se upala srčanog mišića uspešno leči?
– Ono što je dokazano da pomaže je terapija za srčanu slabost ili aritmije ako se oni razviju. Antivirusna terapija (interferon) ili imunomodulatorna terapija (imuno-globulini) se ispituju u velikim kliničkim studijama i još se ne primenjuje rutinski. Kortikosteroidi se daju samo pacijentima koji su imali virusni miokarditis, ali se virus više ne detektuje iako se održava zapaljenje i srčana slabost ili je dokazan miokarditis gigantskih ćelija ili sarkoidoza srca. Bolesnicima sa teškom progresivnom srčanom slabošću pomažu pumpe za mehaničku potporu srcu, koji preuzmu ili pomognu srčanu funkciju za vreme od nekoliko dana do nekoliko nedelja, dok se srce ne oporavi ili dok ne bude moguća transplantacija srca. Ona je rezervisana za najteže forme progresivnog miokarditisa i dilatativne kardiomiopatije sa zapaljenjem.
Šest meseci bez napora
* Šta nakon oporavka od miokarditisa?
– Osobe koje su se oporavile od miokarditisa treba da u sledećih šest meseci izbegavaju veće fizičke napore, a ukoliko su sportisti, imaju u tom periodu zabranu takmičenja. Takođe, treba da izbegavaju zagušljive prostore gde ima mnogo prehlađenih ljudi i da se u sezoni vakcinišu protiv kovida i u sezoni protiv virusa gripa.
(Novosti)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com