Preterana upotreba antibiotika dovodi do stvaranja rezistentnih superbakterija, ali može trajno zbrisati i "korisne i dobre" bakterije. Dobre bakterije u crevima pomažu ljudima na mnogo načina, uključujući i pomoć vitaminima u jačanju imuniteta. Neki istraživači smatraju da preterano uništavanje bakterija antibioticima može doprineti porastu hroničnih bolesti i tegoba.
Komentar objavljen u časopisu "Nature cells" upozorava na to da antibiotike pažljivo treba upotrebljavati (to posebno važi za trudnice i decu) zato što je svakom organizmu važno da ima određenu koloniju dobrih bakterija u crevima. Komentar je napisao Martin Blaser, jedan od direktora u Langone Medical Center na Njujorškom univerzitetu.
Rastuća upotreba antibiotika
Blaser ističe da u razvijenim zemljama poput SAD, prosečno dete dobija 10 do 20 puta terapije antibioticima do svoje 18. godine.
Kada se antibiotici daju na odgovarajući način, onda spasavaju živote, ali oni se ne upotrebljavaju uvek na odgovarajući način. Istraživanja pokazuju da se antibiotici često koriste pre saznanja da li je infekcija virusna ili bakterijska. Kod virusnih infekcija antibiotici malo pomažu.
Jedna studija objavljena 2003. godine pokazala je da su antibiotici odraslim Amerikancima sa infekcijama gornjeg respiratornog trakta prepisivani za više od 60% infekcija koje su izazvane virusima. I 2010. godine su lekari ponekad bolesnicima prepisivali antibiotike, čak i nakon testova koji su pokazali da su infekcije virusne.
Bakterije nestaju
Od kako se koriste antibiotici, došlo je do promena u vrstama bakterija, a promenila se i njihova otpornost na lekove.
Blaser smatra da se neke bakterijske vrste koje žive u našem telu gase. Primer je bakterija H pylori, koja je poznata po tome što učestvuje u izazivanju čireva. Pre sto godina, ova bakterija je bila glavni mikrob u ljudskim stomacima.
Današnja istraživanja pokazuju da manje od 6% dece rođene u SAD, Švedskoj i Nemačkoj nosi u sebi bakteriju H pylori. To pokazuje da ova bakterija nestaje iz ljudskog organizma.
Nejasne zdravstvene posledice
Doktor Martin Blaser upozorava da će ako jedna vrsta bakterija iz creva nestaje, drugih vrsta biti previše.
"Znamo da postoje mnogi posredni uticaji antibiotika na organizam i ljudsko zdravlje, ali nemamo još dovoljno podataka o tome koji su sve to uticaji", kaže dr Lita Proctor, koordinator pri Nacionalnom institutu za zdravlje.
Antibiotici i hronične bolesti
Poljoprivrednici su, na primer, otkrili još pre više decenija da životinje hranjene malim dozama antibiotika, ali ne za lečenje infekcija, dobijaju brže i više na težini.
Prekomerna upotreba antibiotika može negativno uticati na "korisne" bakterije. Zato neki istraživači veruju da narušavanje ravnoteže bakterija u organizmu može dovesti do gojaznosti ili izazvati astmu.
Antibiotici mogu izazvati gojaznost kod ljudi, mada se nije došlo do razumnog objašnjenja kako dolazi do toga. Pored toga, neke studije su pokazale da se kod deteta rizik za inflamatorne bolesti creva povećava sa povećanjem upotrebe antibiotika.
Blaser kaže da antibiotici mogu biti faktor koji stoji iza neobjašnjivog rasta broja obolele dece od: alergije, astme i dijabetesa tipa 1. U svom komentaru on ističe da je to njegovo mišljenje, iako se na prvi pogled ne vidi iz konkretnih rezultata istraživanja.
Druga mišljenja
Drugi istraživači smatraju da postoji verovatnoća da može doći do pojave karcinoma kada se naruši ravnoteža bakterija u stomaku i jednjaku.
"Ako nema ravnoteže bakterije u sistemu za varenje, može doći do upala koje mogu da izazovu promene u ćelijama koje dovode do raka", smatra jedan od istraživača.
Zaštita dobrih bakterija
Iako su ovakve studije u ranim fazama, neki eksperti smatraju da su dobre smernice za naredna istraživanja.
"Zaista postoji mali broj studija o bakterijama i antibioticima, ali mislim da ćemo videti više kroz dalja istraživanja i mislim da će biti velika stvar kada shvatimo uzroke i posledice", kaže Džordž Vajnstok (George Weinstock), profesor na Genome institutu u Vašingtonu na Univerzitetu Sent Luis.
Aleksander Koruts (Alexander Khoruts), vanredni profesor na Univerzitetu u Minesoti, iznosi da postoji "hitna potreba" da se utvrdi da li preterana upotreba antibiotika izaziva probleme koje opisuje doktor Blaser. On kaže da nema sumnje da su antibiotici korisni ako se umereno koriste u medicini, veterini i poljoprivredi i smatra da nema dovoljno podataka da se potpuno revidiraju smernice o tome kada postoje čvrste indikacije za upotrebu antibiotika.
Preterana upotreba antibiotika u detinjstvu stvara rezistenciju, i to daje još jedan razlog zašto mora da se kontroliše upotreba antibiotika.
Predlažu se bolji dijagnostički testovi koji bi pomogli lekarima da brže utvrde uzroke infekcije. Važno je da se manje koriste antibiotici širokog spektra, koji mogu da ubiju mnoge bakterija, a više antibiotici užeg spektra, koji uništavaju izazivače bolesti.
On podseća na efikasnost probiotika, koji pomažu da se zamene izgubljene dobre bakterije u organizmu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com