Poznato je da ako se redovno bavite fizičkim aktivnostima, smanjujete rizik od ozbiljnih, dugoročnih bolesti. Bolesti srca, hipertenzija, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, kao i neke vrste raka, ređe se javljaju kod ljudi koji tokom života ostanu fizički aktivni.
Prethodna istraživanja su takođe pokazala da neki oblici sedećeg načina života (svakodnevno dugotrajno sedenje), pored televizora, sedenje pored kompjutera, sedenje u kolima, sedenje na radnom mestu – povećavaju rizik za smrtne slučajeve od kardiovaskularnih bolesti ili razvijanja dijabetesa.
Nova studija je uključila 63.048 australijskih muškaraca starosti od 45 do 64 godina koji su učestvovali u dugoročnom istraživanju o zdravom starenju. Muškarci su na početku vodili evidenciju o tome koliko sati svakog dana provode sedeći. Zatim su podeljeni u četiri grupe, i to na grupu koja provodi manje od četiri sata dnevno sedeći, između četiri i šest, između šest i osam ili osam i više sati sedenja dnevno.
Šta kaže studija?
Muškarci koji provode više od četiri sata dnevno sedeći češće imaju rak, dijabetes, srčane bolesti ili visok krvni pritisak od onih koji manje sede.
Što duže neko provodi vreme sedeći, veća je verovatnoća da će razviti neku od ovih bolesti, pa je prema tome očigledno da su najvećem riziku izloženi ljudi koji sede duže od 8 sati dnevno (pogotovu bez prekida).
Koliko je istraživanje pouzdano?
Ovo je velika i dobro sprovedena studija. Međutim, ona ne može da dokaže da sedenje izaziva bolesti. Na primer, ljudi koji razviju neku od ovih vrsta bolesti možda više vremena provode sedeći jer im bolest ograničava fizičke aktivnosti. To takođe utiče na njihov rizik od razvoja drugih ozbiljnih dugoročnih bolesti.
Ono što je sigurno, to je da dugo sedenje negativno utiče na kičmu i organe za varenje, a samim tim su ostali mišići dugo vremena neaktivni. Pored toga, dugotrajnim sedenjem pritiskamo određene nerve previše i predugo. Kada se sve navedeno sabere sa mnogim drugim uticajima, onda je „normalno“ da sedeći način života negativno utiče na zdravlje.
Šta to znači?
Iako se studija bavila samo sredovečnim muškarcima, istraživači misle da se rezultati mogu primeniti i na ostale starsone grupe, ženski pol, kao i sve rase i nacionalnosti. Ali na osnovu ovog istraživanja ne možemo utvrditi sve tačne uzroke.
Ako provodite više od četiri sata dnevno sedeći, kao deo posla ili kod kuće, setite se da je važno da se redovno bavite fizičkim aktivnostima, kao što je trčanje, plivanje, biciklizam, tenis ili aerobik. Ako svakoga dana morate dugo da sedite, povremeno ustanite i razgibajte se ili prošetajte do susednog radnog mesta, nešto uzmite ili odnesite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com