Zimi, kada je malo veća hladnoća, mogu se desiti promrzline na nekim delovima tela. Kada su manje promrzline ili kada zahvate manji deo tela, obično nije ništa opasno, ali ponekad promrzline mogu značajno ugoziti zdravlje.
Kroz odgovore možemo nešto više naučiti o promrzlinama i zaštiti se na vreme.
Koji delovi tela imaju najveću verovatnoću da dobiju promrzline?
Promrzline se dešavaju kada ste izloženi ekstremnoj hladnoći. Najverovatnije ćete dobiti promrzline na nezaštićenim delovima tela i delovima tela sa manjim protokom krvi.
To su obično prsti, nos, uši, obrazi i brada. Kada ste na hladnoći, vaše telo pokušava da sačuva toplotu. Onda je organizam primoran da više krvi “čuva” za srce i pluća, “jer smatra da je to najvažnije”. Protok krvi se onda smanjuje prema ekstremitetima kao što su prsti. Na taj način, koža i tkivo primaju manje krvi i manje toplote i više je verovatno da će se ti delovi tela prvi smrznuti.
Da li morate biti izloženi sat vremena ekstremnoj hladnoći da biste dobili promrzline?
Možete dobiti promrzline veoma brzo ako je dovoljno hladno. Većina slučajeva promrzlina događa se kada su ljudi izloženi duže vremena niskim temperaturama. Kada je temperatura ispod nula stepeni Celzijusovih (uključujući subjektivni osećaj), gola koža može da se zamrzne za pet minuta. Na temperaturama između -20 i -69 stepeni, koža može da se smrzne za minut. Ako je temperatura ispod -70 stepeni, promrzline se mogu dobiti i za samo 30 sekundi.
Kada duva hladan vetar a koža je vlažna, mogu se dobiti promrzline, čak i ako je temperatura vazduha iznad nule. Stručnjaci ovu pojavu tumače time što se na koži stvara subjektivni osećaj kao da je temperatura ispod nule.
Kako lečiti promrzline?
Dobar način za lečenje je da potopite deo tela koji je promrzao u toplu vodu. Temperatura treba da bude prijatna na dodir, ali ne vruća. Ako možete da stavite ruku u vodu i držite je 30 sekundi a da ne osećate bol, onda je temperatura u redu. Nesmrznute delove tela koji su bili izloženi hladnoći potopite oko 30 minuta u vodu dok koža ne postane mekana i fleksibilna. Vruća voda ili hladna i bilo kakvo naglo grejanje – mogu naneti povrede. Kod promrzlina pomažu i lekovi protiv bolova.
Posle bilo kakvog smrzavanja, potražite pomoć lekara.
Šta raditi ako mislite da imate promrzline?
Ako mislite da imate promrzline, prvo treba da uđete u toplu prostoriju a zatim potražite medicinsku pomoć. Treba skinuti bilo kakvu vlažnu ili zaleđenu odeću sa smrznutih delova tela. Voditi računa pri skidanju da se ne ošteti koža i ne dirati nikako plikove. Ispijanje toplog čaja ili drugih toplih napitaka može da pomogne.
Nemojte hodati na promrzlim prstima ili stopalima osim ako baš morate. Ne trljajte i ne masirajte zahvaćene površine, jer to bi moglo izazvati više štete. Ako možete, potopite promrzle delove tela u toplu vodu. Nemojte sedeti preblizu vatri ili izvoru suve toplote zato što je promrzla koža utrnula i može se prosto lako „spaliti“ od vreline.
Mraz izaziva kristale leda unutar tela?
Tečnosti unutar promrznutog tkiva zapravo se zamrznu i tako nastaju promrzline.
Zamrzavanje izaziva opasne promene i oštećenja u ćelijama koje mogu biti trajne. Zato povrede od promrzlina mogu da potraju dugo dok ne zarastu. Plikovi se mogu formirati dan posle smrzavanja (promrzlina) i mogu da izazovu infekciju. Posle nedelju dana na plikovima se stvore kraste i mrtvo tkivo koje počinje da otpada. To može da potraje nekoliko nedelja ili čak meseci pre nego što se vidi da li je promrzlo tkivo trajno oštećeno.
Da li se promrzli prsti moraju amputirati?
Većina promrzlina prođe posle pravog tretmana. Veoma retko je potrebna amputacija, i to samo u najekstremnijim slučajevima.
Ozbiljnost promrzlina kreće od površne kože ka dubini tkiva. Sa površinskim povredama, imaćete neki otok, crvenilo i plikove, ali ne i trajna oštećenja. Samo duboke promrzline utiču na mišiće, tetive i kosti i tek tada mogu dovesti do amputacije.
Amputacija se preduzima kako se gangrena ne bi proširila na celo telo i ugrozila život.
Deca češće dobijaju promrzline od odraslih?
Tačno je da deca imaju veću verovatnoću da dobiju promrzline, jer gube toplotu iz kože brže od odraslih. Ona obično nisu svesna opasnosti i imaju veće šanse da ostanu napolju predugo, iako je veoma hladno.
Trebalo bi decu oblačiti slojevito, sa ne mnogo pripijenom odećom. I ne zaboravite – deci su neophodne izolovane čizme, kape, šalovi i rukavice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com