Holivud je nedavno potresao skandal o priznanju glumca Čarlija Šina, da je HIV pozitivan. Šta je to što znamo o HIV virusu, a šta znamo o AISD-u?
HIV je virus koji napada imuni sistem i slabi sposobnost organizma da se bori protiv infekcija i bolesti. Najčešće se prenosi seksualnim putem, odnosno nezaštićenim seksualnim odnosom. Takođe se prenosi i korišćenim iglama i špricevima, kao i tokom trudnoće, porođaja ili dojenja, kada postoji mogućnost da HIV pozitivna majka zarazi dete.
Skraćenica HIV označava virus humane imunodeficijencije (human immunodeficiency virus). Ne postoji lek za HIV, ali zahvaljujući današnjim metodama praćenja i lečenja, moguće je biti HIV pozitivan i imati zdrav i dug život.
AIDS je poslednja faza HIV infekcije, kada organizam više ne može da se bori sa ozbiljnim infekcijama. Međutim, kada se dijagnostikuje rano, uz blagovremeno i efikasno lečenje, HIV se u većini slučajeva ne razvije u AIDS.
Virus direktno napada ćelije organizma, i to najviše CD4 pozitivne T ćelije. To su ćelije imunog sistema organizma, odgovorne za odbranu od različita stanja i/ili bolesti. Na spoljašnjem omotaču imaju CD4 receptor za koji se vezuje HIV i ulazi u ćeliju. Inficiranjem CD4+ ćelija, HIV dovodi do slabljenja funkcije imunog sistema (imunodeficijencija), kada se stvaraju uslovi za pojavu tzv. oportunističkih infekcija i tumora. HIV može da inficira i druge ćelije u oraganizmu: druge ćelije imunog sistema i koštane srži, neke ćelije crevne sluznice i nervnog sistema.
Koliko vremena je potrebno da HIV izazove AIDS-sidu? Trenutno, prosečan period vremena između HIV infekcije i pojave znakova koji ukazuju na AIDS-sida dijagnozu su 8 do 11 godina. Ovaj period varira od osobe do osobe i zavisi od mnogih faktora uključujući zdravstveno stanje i ponašanje inficirane osobe. Danas postoje mnogi medicinski tretmani koji mogu produžiti vreme za koje HIV oslabljuje imuni sistem. Postoje tretmani koji mogu sprečiti ili izlečiti određene bolesti koje se javljaju vezano sa AIDS-sidom. Kao i kod drugih bolesti, rano otkrivanje infekcije nudi veće mogućnosti za lečenje kao i preventivnu zdravstvenu negu.
Kakva je veza između HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija? Ukoliko osoba ima polno prenosivu infekciju, to povećava rizik od infekcije HIV-om u zavisnosti od toga da li određena PPI uzrokuje oštećenje sluzokože ili kože. Ukoliko određena PPI uzrokuje iritaciju kože, rane i oštećenja čine da HIV lakđe prodire u telo tokom seksualnog kontakta. Čak i one PPI koje ne uzrokuju oštećenja ili rane mogu da oslabe imunološku odbranu u genitalnoj regiji tako da se HIV prenosi lakše.
Kako mogu da znam da sam se inficirao/la HIV-om? Jedini način da se sazna je test na HIV infekciju. Ne možemo se osloniti na simptome da bi procenili da li smo ili nismo inficirani HIV-om. Mnogo ljudi koji su inficirani HIV-om nemaju nikakve simptome bolesti dugi niz godina. Takođe, ne možemo se osloniti na simptome da bismo odredili da li osoba ima AIDS-sidu. Simptomi koji su povezani sa AIDS-om su slični kod mnogih drugih bolesti. AIDS-sida dijagnozu postavlja doktor na osnovu posebnih kriterijuma koje je ustanovio CDC.
Koji su simptomi HIV infekcije? Primarna HIV infekcija je prvi stadijum u razvoju HIV bolesti, kada je virus unet u telo. Neki istraživači koriste izraz akutna HIV infekcija da bi opisali period vremena od trenutka kada je osoba zaražena HIV-om do trenutka kada antitela koja se bore protiv virusa počnu da se proizvode u telu (uobičajen je period od 6 do 12 nedelja). Neki ljudi inficirani HIV-om osećaju simptome gripa. Ovi simptomi, koji obično traju nekoliko dana uključuju temperaturu, groznicu, noćno znojenje i osip. Drugi ljudi nemaju iskustvo “akutne infekcije“, ili osežaju toliko blage simptome da je moguće da ih ni ne primete. Ukoliko ste doveli sebe u rizik od HIV infekcije pre nekoliko dana i sada osećate simptome gripa, moguće je da HIV uzrokuje takvo stanje organizma, ali isto tako je moguće da imate neku drugu viralnu infekciju.
(Jazas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com