Prema nekim procenama, svaki treći stanovnik Srbije je pušač. Poznato je da pušenje uzrokuje ozbiljne bolesti, uključujući srčane bolesti i mnoge vrsta raka. Polovina pušača umre od posledica neke bolesti izazvane ovom navikom.
Prestanak pušenja ima velike zdravstvene beneficije. Na primer, ljudi koji prestanu sa pušenjem pre navršene 34. godine dobiju, u proseku, 10 godina života. Ipak, pušenje je zavisnost i teško je prestati, a većina ljudi koja ostavi cigarete, pokušava sa „prestajanjem“ nekoliko puta pre nego što zapravo uspe.
Nova studija je pokušala da sazna da li postoje mogućnosti da se olakša ljudima da prestanu da puše, ako već razumemo zašto neki ljudi puše više od drugih i zašto im je teže da prestanu nego drugi pušači.
Naučnicima je već neko vreme poznato da pojedini geni utiču na to koliko ljudi puše, ali i dalje ima dosta toga što ne znaju. Kako bi više saznali, istraživači su pregledali nekoliko decenija stare informacije o 1.037 ljudi sa Novog Zelanda, koji su od rođenja učestovali u istraživanju o opštem zdravlju. Proučavali su njihove podatke o pušačkim navikama iz perioda kada su imali od 11 do 38 godina, da bi videli da li postoje razlike između ljudi koji imaju “pušačke gene“ i onih koji češće puše i ljudi koji nemaju te gene.
Šta kaže nova studija?
Studija je pokazala da geni nisu imali nikakvog efekta na to što su ljudi počeli da puše. Međutim, u poređenju sa drugim pušačima, ljudi koji imaju pušačke gene, imali su veće šanse da više puše, kao i da će:
- nastaviti sa pušenjem od dana kada su počeli
- pušiti svakodnevno
- pušiti više od 20 cigareta dnevno
- postati teški pušači
- postati zavisni od nikotina
- bezuspešno pokušavati da prestanu
Studija je takođe otkrila da su mladi ljudi podjednako sposobni da prestanu sa pušenjem pre nego što počnu da puše svakodnevno, bez obzira na gene.
Koliko je pouzdano istraživanje?
U pitanju je dugo i detaljno istraživanje sa dobrim metodama koje se bavi pažljivim prikupljanjem podataka od svih uključenih ljudi na svakih osam godina. Međutim, svaka studija kao što je ova tačna je onoliko koliko su tačne informacije koje učesnici pružaju. Malo je verovatno da su svi učesnici imali savršenu memoriju. Istraživači su takođe istakli da je zabrana pušenja na radnom mestu uvedena tokom istraživanja, što je možda promenilo navike pušenje kod ljudi na način koji bi mogao da utiče na rezultate studije.
Šta to znači za nas?
Ne postoji jednostavan način za bilo koga da sazna da li njegovi geni povećavaju verovatnoću da će i sam biti pušač, jer ne postoji jednostavan test. Čak i da postoji, rezultati ove studije ne govore da će ljudi sa tim genima definitivno postati teški pušači, samo da je velika verovatnoća za to. Međutim, istraživači ističu da to što je njihova studija pokazala da prestanak pušenja kada su ljudi još uvek mladi, odnosno pre nego što postanu zavisnici od nikotina – predstavlja efikasan način da ljudi ne postanu zavisnici, bez obzira na to da li imaju pušačke gene ili ne.
Kao i kod svake bolesti zavisnosti, „najlakše je ne početi“ ili što pre prestati. Kasnije dugogodišnje navike pušača mogu se promeniti, ali se mnogi teško odvikavaju od pušenja. Da je moguće odvikavanje od „strastvenog pušenja“ – pokazali su, nažalost, mnogi slučajevi kada su dugogodišnji pušači „odjednom“ oboleli od neke bolesti grla ili pluća, ili su imali „manji“ moždani ili srčani udar, pa ih je „viša sila“ naterala na prestanak pušenja.
Ako želite pomoć u zaustavljanju pušenja, ordinacija vašeg lekara opšte prakse je dobro mesto za početak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com