Rak prostate često raste sporo, a mnogi ljudi i godinama žive bez simptoma. To znači da nekim ljudima, naročito ako su veoma stari, uopšte nije potrebno lečenje zato što preminu od nečeg drugog.
Ipak, rak prostate može postati opasan po život. Dostupne terapije, kao operacija uklanjanja prostate, radioterapija i hormonska terapija, pomažu da se smanji taj rizik. Međutim, one takođe mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte, uključujući probleme sa erekcijom i poteškoću sa kontrolom protoka urina.
Usled toga, veliki broj starijih muškaraca sa rakom prostate u ranoj fazi suoči se sa dilemom: da li je vredno ići na terapiju i eventualno imati neželjene efekte ili je bolje da se izbegne lečenje i njegove nuspojave, a umesto toga da se vodi računa o bilo kakvim promenama raka?
U novoj studiji, istraživači su želeli da otkriju da li zdravlje neke osobe, odnosno to koliko drugih zdravstvenih problema ima, može da pomogne u predviđanju da li će ta osoba umreti od nečega drugog, pa agresivno lečenje raka prostate nije vredno rizika.
Istraživači su prikupili podatke više od 3.100 muškaraca sa ranim rakom prostate. Na početku studije, muškarcima je ispitano generalno zdravlje da bi se videlo da li imaju neke druge medicinske uslove. Istraživači su se zatim fokusirali na 12 zajedničkih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes, bolesti pluća, bolesti srca, artritis, visok krvni pritisak, moždani udar i depresiju. Tokom narednih 14 godina, istraživači su pratili koliko je ljudi umrlo od uzroka koji nije rak prostate, i to na osnovu toga da li su učesnici imali jedan, dva, tri ili više zdravstvenih problema.
Šta kaže nova studija?
Između 3% i 18% muškaraca umrlo je od raka prostate tokom 14 godina trajanja studije, u zavisnosti od toga da li je njihov rak imao nizak ili visok rizik od širenja.
Muškarci sa više zdravstvenih problema imali su veću šansu da preminu od problema koji nisu povezani sa rakom prostate u odnosu na muškarce sa manje problema.
Oko 57% muškaraca sa tri ili više zdravstvenih problema preminulo je od nečega što nije rak prostate, u poređenju sa 46% onih sa dva druga zdravstvena problema, 33% sa jednim i 24% bez drugih problema.
Verovatnoća da će muškarci preminuti od posledica nečega što nije rak prostat, povećava se sa godinama. Među muškarcima sa tri ili više zdravstvenih problema starosti preko 75 godina, 71% njih je preminulo od nečega što nema veze s rakom prostate u roku od 10 godina, u poređenju sa 40% muškaraca starosti od 61 do 74 godine i 26% muškaraca mlađih od 60 godina.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Ovo je velika dobro sprovedena studija koja je trajala nekoliko godina. Istraživači su takođe uzeli u obzir i druge faktore koji bi uticali na rizik od smrti od raka ili drugih razloga, uključujući uzrast, terapije i da li je rak imao visok rizik od širenja. Sve to čini nalaze pouzdanim.
Međutim, vredi napomenuti da su istraživači prikupili informacije o zdravlju i medicinskim problemima na osnovu anketa koje su popunjavali učesnici, a ne na osnovu pregleda njihove medicinske dokumentacije. To ostavlja prostora za greške, jer je moguće da neki ljudi ne mogu da zapamte i precizno opišu svoje zdravstvene probleme.
Šta to znači za nas?
Za starije muškarce sa ranim rakom prostate, odluka o tome da li se podvrgnuti operaciji ili drugim agresivnim terapijama često zavisi od toga da li će im pomoći da žive duže. Ovi nalazi ukazuju na to da će stariji muškarci možda želeti da se odreknu terapije ako imaju više zdravstvenih problema, jer su veće šanse da umru od nečeg drugog nego od raka prostate, dok mlađe osobe ipak treba da leče rak prostate, čak i operacijom.
Međutim, svaki čovek je drugačiji i ono što je dobro za jednu osobu ne može biti uvek dobro i za drugu. Ako imate rani rak prostate, lekar može da vam pomogne, na osnovu svih zdravstvenih nalaza, da odlučite šta je najbolje za vas.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com