Bogat vitaminom C, beta-karotenom, a sadrži i vitamine A i B, gvožđe, magnezijum, kalcijum i fosfor.
Tušt (portulaca oleracea) je biljka poreklom iz Kine i Indije, odakle pre hiljadu godina stigla i u Evropu i raširila se svuda. Tušt raste i kod nas, a pošto je u pitanju samonikla biljka koja se može naći u bašti, vinogradu ali i pored puta, smatra se i korovom.
Tušt je bogat vitaminom C, beta-karotenom, a sadrži i vitamine A i B, gvožđe, magnezijum, kalcijum i fosfor. Za jelo se upotrebljava ceo nadzemni deo biljke, kuvan ili presan, u raznim salatama i varivima. Od tušta se može pripremiti i čorba, a može biti spremljen i kao turšija.
Od svih biljaka, tušt ima najviše omega-3 masnih kiselina, koje su izuzetno važne za funkcionisanje celog organizma, pa i imuniteta. Sadrži omega-3 masnu kiselinu ALA u najvišem procentu u odnosu na bilo koje drugo lisnato, zeleno povrće – pet do sedam puta više od spanaća!
„Ova biljka odličan je izvor omega-3 masnih kiselina, naročito za one koji su na dijeti ili ne jedu namirnice životinjskog porekla. Ovi nutrijenti često se nalaze u masnoj ribi ili mlečnim proizvodima, a ako ih ne jedete tušt je veoma bogat omega-3 masnim kiselinama i lako se uvodi u svakodnevnu ishranu. Ima orašast, kiselkast ukus i može se jesti i sirov, i kuvan, samo ga ne bi trebalo prekuvati“, rekao je doktor Mark Hajman u podkastu.
Sadrži i antioksidante, a ne preporučuje se ljudima sa visokim krvnim pritiskom, kao ni onima koji imaju problem sa bubrezima jer sirov sadrži oksalat, koji podstiče stvaranje kamena u bubregu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com