Metod koji lekari koriste za određivanje rizika od srčanih bolesti kod neke osobe može dovesti u pitanje buduće šanse od srčanog udara ili šloga. Razlog je činjenica da se rizik od srčanih bolesti trenutno procenjuje za kratak period, tačnije, za narednih 10 godina.
Novo istraživanje bavilo se merenjem rizika od srčanih bolesti za ceo životni vek, pa pruža dugoročan uvid u zdravstveno stanje pojedinca.
Istraživači tvrde da kratkoročan uvid nekim osobama može doneti pogrešan osećaj sigurnosti o izgledima za rizik od srčanih bolesti. Istraživanje je pokazalo da čovek od 45 godina kome se u narednoj deceniji procenjuje nizak rizik od bolesti srca, može imati veoma veliki rizik u kasnijem periodu života, i to ako ima samo jedan ili dva faktora rizika, kao što su povećani krvni pritisak ili visok nivo holesterola.
Dugoročni rizik od srčanih oboljenja
Kako bi odredili dugoročan rizik od bolesti srca, istraživači su analizirali podatke više od 250.000 odraslih osoba, uzrasta od 45 do 75 godina starosti, za period od 50 godina. U obzir su uzeta 4 ključna rizika: krvni pritisak, nivo holesterola, dijabetes i pušenje.
Osoba sa idealnim profilom:
- ima manje od 180 miligrama po decilitru ukupnog holesterola
- ima krvni pritisak niži od 120 sa 80 i ne uyima lekove za pritisak
- nije pušač
- nema dijabetes
Istraživači su utvrdili da muškarac od 55 godina ima rizik od 4,7% da umre od srčanih bolesti ili moždanog udara posle 80. godine ako su svi faktori bili idealni. Ako je imao jedan od četiri faktora, onda se rizik povećava na 18,4%, a ako je imao dva faktora, onda je rizik 29,6%.
Za muškarca od 75 godina, rizik od smrti zbog srčane bolesti ili moždanog udara iznosi 20,7% ako su svi faktori idealni. Međutim, rizik je gotovo dvostruko veći ako je uključeno dva ili više faktora.
Kod žene od 55 godina rizik od smrti zbog srčane bolesti ili moždanog udara iznosi 6,4% ako su svi faktori idealni, 11,4% ako je imala jedan faktor, a 20,5 ako je imala dva ili više faktora rizika.
Zaključak
Stručnjaci su ustanovili da postoji mnogo uzroka srčanog udara kod starijih osoba, ali da se na neke može uticati menjanjem životnih navika.
Iako se lečenjem postojećih rizika mogu smanjiti šanse da neka osoba oboli od srčanih bolseti, ključnu stvar predstavlja sprečavanje pojave faktora rizika što je duže moguće kroz zdrav način života, a to se postiže zdravom ishranom, redovnim vežbanjem i nekonsumiranjem cigareta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com