Socioekonomski status je glavni faktor rizika za loše zdravstveno stanje – ljudi koji su u nepovoljnom finansijskom položaju češće boluju od hroničnih dijagnoza poput kardiovaskularnih bolesti. Međutim, nova studija dala je nov pogled na to kako finansije mogu uticati na naše zdravlje, posebno na rizik od srčanog udara.
U studiji objavljenoj u „JAMA Cardiology“, istraživači kažu da su promene u bogatstvu povezane sa rizikom od srčanog udara – porast bogatstva korelira sa manjom verovatnoćom srčanog udara, dok je pad bogatstva povezan sa većim.
„Smanjivanje bogatstva je faktor rizika koji može da se menja tokom čovekovog života i može uticati na kardiovaskularni zdravstveni status osobe“, rekao je koautor studije Mataja Vedugeneten.
Koristeći podatke RAND-ove studije zdravlja (HRS) – koja je pratila detaljne informacije o finansijskoj imovini učesnika, uključujući stanovanje, ušteđevinu, dugove i prihode – istraživači su pregledali 5.579 odraslih osoba starijih od 50 godina koji nisu imali problema sa srcem kada HRS je počeo.
Između januara 1992. i decembra 2016. godine, učesnici su prijavili sve nove zdravstvene dijagnoze koje su dobili. Analizirajući te informacije, naučnici su otkrili da ispitanici čija se imovina povećala imaju manje šanse da razviju kardiovaskularne bolesti, dok je smanjenje bogatstva povećalo rizik od srčanih bolesti.
„Smanjenje bogatstva povezano je sa visinom stresa, manje zdravog ponašanja i manje slobodnog vremena, a sve je to povezano sa lošijim kardiovaskularnim zdravljem“, rekao je još jedan koautor studije dr Andrej Samarsono.
Iako se većina istraživanja usredsređuje na dohodak, ovo istraživanje daje širi pogled na to kako finansijska situacija osobe može uticati na njeno zdravlje – plata može biti primarni finansijski stres u životu, ali nije jedina.
Prihod odražava novac koji redovno dobijamo, dok je bogatstvo holističnije, obuhvata i imovinu i dugove.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com