Naučnici sa Državnog univerziteta u Tjumenu zajedno sa kolegama iz drugih ruskih naučno-istraživačkih instituta, prvi su u svetu pronašli univerzalni prirodni antibiotik koji pobeđuje otpornost patogena na lekove.
Pronađena supstanca će pomoći u efikasnoj borbi protiv većine zaraznih bolesti ljudi i životinja uzrokovanih bakterijama i gljivicama, pišu autori otkrića u istraživanju objavljenom u časopisu „Primenjena biohemija i mikrobiologija“.
Kako su naveli istraživači, jedan od zadataka današnje farmakologije je potraga za prirodnim antibioticima koji mogu da se bore protiv mikroorganizama sa otpornošću na više lekova (MDR) ili apsolutnom otpornošću (ekstremna otpornost na lekove, IksDR) na antibiotike dostupne na tržištu.
Naučnici su pokazali jedinstvenu sposobnost peptida emericilipsina A, koji je izolovan iz alkalofilne micelijske gljivice Emericellopsis alkalina. Prema rečima stručnjaka, supstanca inhibira sposobnost bakterija da stvaraju biofilmove, zbog čega nestaje otpornost ovih patogena na antibiotike.
Kako su autori istraživanja objasnili, glavna terapeutska karakteristika proučavane supstance je svestranost efekta. Protiv emericilipsina A nisu nemoćni samo MDR i IksDR oblici bakterija, već praktično svi patogeni eukarioti, na primer, micelijske gljivice i kvasac.
„Emericilipsin A deluje na eukariote i prokariote različitim molekularnim mehanizmima. Eukarioti – gljivice i ćelije tumora – umiru usled uništavanja njihove ćelijske membrane peptidom, a virulencija prokariota se suzbija sprečavanjem stvaranja biofilma“, objasnio je viši naučni saradnik u laboratoriji za antimikrobnu rezistenciju Iks-BIO Univerziteta u Tjumenu Evgenije Rogožin.
Autori istraživanja su istakli da će emericilipsin A pomoći u borbi protiv patologija kao što su tumori, kao i sve vrste bakterijskih i gljivičnih infekcija.
Emericilipsin A je perspektivan i kao nezavisno terapeutsko sredstvo i kao element složenih preparata. Terapija se može sprovoditi ili injekcijom ili lokalno direktnim tretmanom pogođenog tkiva.
Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa kolegama iz Naučno-istraživačkog instituta za otkrivanje novih antibiotika „Gauze“, Centralnog naučno-istraživačkog instituta za epidemiologiju Rospotrebnadzora i Instituta za bioorgansku hemiju „Šemjakin i Ovčinikov“.
Naučni tim ubuduće namerava da pređe sa rada sa ćelijskim modelima na laboratorijsko ispitivanje leka.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com