Sibirski naučnici su uz podršku Ruskog fonda za fundamentalna istraživanja počeli da razvijaju pristupačan lek za imunoterapiju onkoloških bolesti.
Mehanizam delovanja imunoterapije zasniva na otkrićima naučnika — dobitnika Nobelove nagrade za medicinu za 2018. godinu, izjavio je šef laboratorije Instituta za hemijsku biologiju i fundamentalnu medicinu sibirskog ogranka Ruske akademije nauka Dmitrij Stecenko.
Laureati Nobelove nagrade za medicinu za 2018. godinu Džejms Alison i Tasuku Hondžo predložili su pristup u lečenju raka koji se principijelno razlikuje od hemoterapije i radioterapije. Njihov metod se zasniva na tome da ćelije raka sprečavaju aktivaciju limfocita orijentisanih na borbu sa tumorom i postaju otporni na imuni sistem čoveka. Oni su razvili metod borbe sa tom pojavom pomoću inhibicije „kontrolnih tačaka“ imuniteta kroz koje imunitet treba da prođe kako bi uključio mehanizam za uništavanje tumora.
„Tema našeg projekta je direktno povezana sa radovima dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Mi istražujemo istovremene efekte na nekoliko molekularnih meta koje se nalaze u ćelijama imunog sistema i odgovorne su za prepoznavanje ćelija raka. Planiramo sintetizovanje veštačkih molekula, čiji će zadatak biti da blokiraju ključne ’kontrolne tačke‘ i time povrate sposobnost T limfocita da napadaju ćelije tumora“, objasnio je Stecenko i dodao da postoji niz preparata za imunoterapiju raka koji se zasnivaju na monoklonskim antitelima, odnosno proteinskim molekulima koji su sposobni da blokiraju „kontrolne tačke“ odgovorne za imunosupresiju. Međutim, lečenje je veoma skupo i jedan od zadataka sibirskih naučnika je da učine preparat dostupnijim.
„Cilj našeg projekta je razrada pristupa proizvodnje lekova protiv raka koji neće biti manje efikasni od monoklonalnih antitela, ali će biti pristupačniji širokom spektru pacijenata obolelih od raka“, zaključio je Stecenko.
Pored Instituta za hemijsku biologiju i fundamentalnu medicinu, u projektu učestvuju i Naučno-istraživački institut kliničke i fundamentalne imunologije sibirskog ogranka Ruske akademije medicinskih nauka (SO RAMN) i Institut za citologiju i genetiku SO RAN. Projekat je podržao Ruski fond za fundamentalna istraživanja u trajanju od tri godine.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com