Hipertenzija je hronično medicinsko stanje u kom je krvni pritisak u arterijama povišen. Često nema prepoznatljive simptome, zbog čega se naziva i „tihim ubicom.
Posledice akutne hipertenzije najčešće su moždano krvarenje, dok se kod hronične hipertenzije posledice najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku.
Sekundarana hipertenzija razlikuje se od uobičajenog stanja visokog krvnog pritiska poput primarne ili esencijalne hipertenzije jer nema jasan uzrok i smatra se da je povezana sa genetikom, lošom ishranom, gojaznošću i nedostatkom fizičke aktivnosti.
Sekundarna hipertenzija može biti uzrokovana zdravstvenim uslovima koji utiču na bubrege, arterije, srce i endokrini sistem. Leči se jednostavnije i može se lakše kontrolisati, čime se smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.
Simptomi sekundarne hipertenzije obično ne postoje, čak ni kada krvni pritisak dostigne opasno visok nivo.
Često se dešava prisutnost sekundarne hipertenzije kod osoba koji imaju dijagnozu visokog krvnog pritiska, kao i na sledećim primerima:
- visok krvni pritisak koji ne reaguje na lekove
- pritisak oko ili iznad 180 sa 120
- iznenadna prisutnost visokog krvnog pritiska pre tridesete godine starosti ili posle 55. godine života
- visoki krvni pritisak bez istorije o takvim slučajevima u porodici
- visoki krvni pritisak bez prisutnosti viška kilograma ili gojaznosti
Ukoliko osoba ima uslove za sekundarnu hipertenziju, savetuje se češća provera krvnog pritiska i poseta lekaru za savet.
Uslovi koji mogu izazvati sekundarnu hipertenziju:
- dijabetes – uslov kada dijabetes ošteti bubrege (sistem filtriranja) čime se povećava krvni pritisak (dijabetička nefropatija)
- policistička bolest bubrega – uslov kada ciste u bubrezima sprečavaju normalan rad bubrega
- glomerularne bolesti – uslov kada filteri u bubrezima pod nazivom glomeruli postanu otečeni i sprečavaju normalan rad bubrega
- renovaskularna hipertenzija – tip hipertenzije koji uzrokuje sužavanje (stenozu) ili oštećenje (ateroskleroza) jedne ili obe koronarne arterije povezane sa bubrezima
- aldosteronizam i Kušingov sindrom – stanje kada nadbubrežna žlezda proizvodi previše hormona kortizola ili povećava rast ćelija, čime se otpušta višak hormona aldosterona. Bubrezi tada zadržavaju so i vodu, a izbacuju kalijum, što podiže krvni pritisak.
- tumor nadbubrežne žlezde – ovaj redak tumor povećava proizvodnju hormona adrenalina i noradrenalina, što uzrokuje povećanje krvnog pritiska
- problemi štitne žlezde – uslov kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona (hipotiroidizam) ili proizvodi previše hormona (hipertireoza)
- hiperparatireoidizam – paratiroidne žlezde regulišu nivo kalcijuma i fosfora u telu. Ako žlezde luče previše paratiroidnih hormona količina kalcijuma u krvi raste čime raste i krvni pritisak
- koarktacija aorte – urođeni defekt glavne aorte, zbog čega se srce pumpa više krvi i podiže krvni pritisak naročito u rukama
- problemi sa spavanjem – otežano disanje i hrkanje umanjuje dovod kiseonika u telo, čime se može oštetiti sluzokoža u krvnim sudovima. Tada nervni sistem oslobađa hemikalije koje moghu povećati krvni pritisak.
- gojaznost – višak kilograma utiče na povećanje broja otkucaja srca i smanjenje krvnih sudova. Masne naslage takođe mogu lučiti hemikalije koje podižu krvni pritisak.
- trudnoća – trudnoća često može izazvati čak i pogoršati visok krvni pritisak
- lekovi – različiti lekovi mogu uzrokovati ili pogoršati visok krvni pritisak kod nekih osoba. Takođe, i narkoticipoput kokaina i metamfetamina mogu povećati krvni pritisak.
Sekundarna hipertenzija, osim visokog krvnog pritiska, indirektno može uticati na oštećenje arterija, aneurizmu, oštećenju rada srca, suženju i slabljenju krvnih sudova u bubrezima, metabolički sindrom, kao i problem sa memorijom ili razumevanjem.
Provera krvnog pritiska s vremena na vreme nije na odmet jer se time sprečava neprimetna pojava sekundarne hipertenzije i moguće dublje komplikacije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com