Alergije su autoimune bolesti – organizam burno reaguje na alergen. Veliki broj ljudi ima sezonske alergije i alergije na kućne ljubimce.
1. Sezonske alergije
Sezonske alergije javljaju se u određeno doba godine, ali to, naravno, nisu alergije na godišnje doba, nego na supstance kojih u to vreme ima najviše u vazduhu, a naš organizam baš na njih manje ili više burno reaguje.
Prolećna alergija
Proleće je doba godine na koje prvo pomislimo kada je reč o sezonskim alergijama. U proleće cveće i drveće počninju da cvetaju, a polen leti kroz vazduh u velikim količinama. Polen je u to doba rasprostranjen u vazduhu i lako dostupan našim disajnim organima. Prolećna alergija počinje svoj godišnji ritual tako što se kod alergičnih osoba javlja izrazito šmrkanje, kijanje i crvenilo očiju.
Letnja alergija
Iako je proleće najkarakterističnije za alergije zbog mnogo cveća i polena u atmosferi, mnogi od „prolećnih“ alergijskih okidača postoje i leti, jer i tokom leta mnoge biljke cvetaju i razne vrste mirišljavog polenskog praha postoje u vazduhu.
Jesenja alergija
U jesen su alergije obično malo slabije i malo drugačije nego u proleće i leto, ali mogu biti podjednako nezgodne i izazavane cvetovima, suvim lišćem i česticama nekih biljaka koje ispunjavaju vazduh. Kada dođe jesen, preovladavaju kiše i vlažno vreme, pa se u opalom lišću razvijaju buđ i plesan, što kod nekih osoba izaziva alergije.
Zimske alergije
Zima ide sa hladnoćom i vetrom, što izaziva veliki broj čestica u vazduhu, pa i alergena. Kod nekih ljudi, hladnoća na licu i rukama izaziva alergijske reakcije u vidu crvenila. Zimi ljudi češće borave u zatvorenim prostorijama, pa dolazi do alergija na kućne ljubimce, grinje ili prašinu, što uz hladnoću povećava alergijske reakcije: kijanje, kašljucanje, svrab u očima…
Kako se zaštititi od sezonske alergije?
Nije lako pobeći od sezonske alergije, ali kad su „kritični dani“ (vetar, vlaga, pojačano cvetanje…) i kada osećate pojačane napade alergije, ne izlazite iz kuće, obucite odeću preko celog tela ili nosite nešto preko lica dok ste van prostorije.
2. Alergija na kućne ljubimce
Kućni ljubimci mogu svojom dlakom, perjem ili mirisom izazvati alergiju kod pojedinaca. Alergiju na kućne ljubice pojačava to što se kućni ljubimci često nalaze u našoj neposrednoj blizini, u krilu, na našem ležaju, u istoj prostoriji i time povećavaju količinu alergena u našoj blizini, pa su šanse za alergiju povećane.
Alergija na pse
Dlake i čestice sa pseće kože mogu leteti svuda po kući i izazvati alergiju, iako na neka mesta i u neke delove kuće pas nije ulazio niti ih šapom dotakao.
Za osobe koje su alergične na pse, a imaju ih kao kućne ljubimce, život nije lak, ali ako se alergija utvrdi, čuvanje psa van kuće može biti jedno od rešenja.
Alergija na mačke
Interesantno je da neke vrste mačaka izazivaju alergije više od drugih, odnosno da dužina dlake mačke nije presudna za jačinu alergije. Obično je pljuvačka mačke najveći izvor alergena. Naravno, uz mačke i pse obično idu grinje koje su čest izvor alergije.
Ptice i alergije
Ptice kao kućni ljubimci mogu biti izvor alergije preko perja ili preko prašine i čestica koje raznose tokom letenja kroz prostoriju.
Kućni ljubimci
Ko voli kućne ljubimce a ima alergiju na njih, tj. na njihove dlake i mirise, mora da se odrekne ili ljubimaca ili lagodnog života. Problem se može rešiti izdvajanjem kućnog ljubimca i pojačanim merama lične higijene i higijene kuće.
Sa druge strane, dokazano je da kućni ljubimci pozitivno utiču na vaspitanje dece i razvijanje ljubavi i obaveza, a pored toga, deca pored kućnih ljubimaca stiču povećan imunitet od mnogih bolesti.
3. Napomene
Alergija jeste „nezgodna“ bolest ili problem, ali se sa njom može nositi u većini slučajeva. Ukoliko se utvrdi uzrok alergije, onda se od njega treba i zaštiti otklanjanjem uzroka, ako je to moguće, boljom higijenom, boljom ishranom, boljom fizičkom kondicijom ili odgovarajućim lekovima, preparatima i terapijama.
U svakom slučaju, alergične osobe treba da potraže savet lekara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com