U toku leta lako može doći do toplotnog udara, iako pre toga nismo svesni opasnosti. Pogotovu na početku leta, kada nam se čini da još nije velika vrućina, ili u toku leta kada smo zaokupljeni nekim aktivnostima, veoma lako se može desiti da se pregrejemo i budemo izloženi toplotnom udaru.
Toplotni udar je najozbiljniji oblik povrede usled izlaganja suncu i visokoj temeraturi, tj. velikoj količini toplote, i smatra se hitnim slučajem. Ako sumnjate da neko ima toplotni udar – sunčanicu – što pre se obratite lekaru ili pozovite hitnu pomoć. Dok ne stigne medicinska nega, pacijentu treba pružiti prvu pomoć, jer je brzina reakcije najvažnija.
Toplotni udar može da ubije pacijenta ili nanese oštećenja mozga i drugih unutrašnjih organa. Iako toplotni udar uglavnom pogađa ljude starije od 50 godina, uzima danak i kod zdravih mladih sportista, a veoma je opasan za decu.
Toplotnom udaru obično prethode: osećaj vrućine, nesvestica i toplotna iscrpljenost. Toplotni udar može da nastupi iako pre toga nije bilo „očiglednih“ znakova sunčanice ili dejstva toplote. Obično je posledica produženog izlaganja visokim temperaturama – najčešće u kombinaciji sa dehidratacijom – što dovodi do „otkazivanja“ urođenog mehanizma (sistema) za kontrolu temperature tela.
Medicinska definicija toplotnog udara je temperatura tela veća od 40,5 stepeni Celzijusovih, sa komplikacijama nervnog sistema koje se javljaju nakon izlaganja visokim temperaturama. Ostali simptomi uključuju mučninu, grčeve, konvulzije, konfuziju, dezorijentaciju, a ponekad i gubitak svesti ili komu.
Simptomi toplotnog udara
Prvi simptomi toplotnog udara obično su unutrašnja temperatura tela 40,5 stepeni Celzijusa, kao i nesvestica.
Drugi simptomi mogu biti:
- ubrzan rad srca
- glavobolja
- vrtoglavica
- osetljivost očiju na svetlost
- nedostatak znojenja uprkos vrućini
- crvenilo
- suvoća kože
- slabost u mišićima (malaksalost)
- grčevi
- mučnina
- povraćanje
- osećaj gubitka vazduha i otežano disanje
- ubrzano disanje
- promene u ponašanju: konfuzija, dezorijentacija ili napadi panike
- nesvestica
Prva pomoć
Ako sumnjate da neko ima toplotni udar, odmah pozovite kola hitne pomoći ili transportujte osobu u bolnicu. Svako odlaganje lekarske pomoći može biti fatalno.
Dok čekate hitnu pomoć, pružajte prvu pomoć:
- Sklonite osobu u hladovinu (klimatizovan prostor).
- Osobu treba raskomotiti.
- Dajte pacijentu da pije što više tečnosti.
- Osobi „spuštajte temperaturu“: umivanjem, hlađenjem čela, hladnim oblogama ili tuširanjem.
Za hlađenje probajte:
- Hlađenje pacijenta vodom, kvašenje kože krpom, sunđerom, pa čak i baštenskim crevom.
- Nanesite hladne obloge na pacijenta ispod pazuha i prepona, na vrat i leđa. Ove delove tela treba hladiti zato što tu ima dosta krvnih sudova, pa se tako može smanjiti temperatura tela.
- Uronite pacijenta pod tuš ili u kadu, u hladnu vodu ili ledeno kupatilo.
Ako nema lekara ili vozila hitne pomoći (ako kasne), tražite telefonom od službe hitne pomoći savete i dodatna uputstva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com