Skoro svaka peta smrt u svetu je posledica ove bolesti, pokazalo je sveobuhvatno istraživanje.
Takođe je napravljena procena da 11 miliona ljudi godišnje umire od sepse, više nego od karcinoma, navodi se u toj studiji.
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu rekli su da su se zabrinjavajuće brojke udvostručile u odnosu na prethodna istraživanja.
Većina slučajeva zabeležena je u siromašnim zemljama, ali se i ljudi koji žive u bogatim državama takođe susreću sa sepsom.
Šta je sepsa?
Sepsu nazivaju i skrivenim ubicom, jer se teško otkriva.
Nastaje kada imuni sistem počne pojačano da radi. Umesto da se bori protiv infekcije, sistem napada i druge delove tela.
I na kraju dovodi do toga da organi prestanu da rade. Oni koji prežive sepsu, mogu dugo da osećaju posledice.
Bakterije i virusi koji izazivaju dijareju ili plućne bolesti su vodeći pokretači sepse.
Zašto se broj povećao?
Dosadašnje brojke, dobijene iz nekoliko zapadnih zemalja, pokazale su da je 19 miliona obolelo, a pet miliona preminulo.
Analiza, objavljena u medicinskom časopisu Lanset, koja je obuhvatila medicinske podatke iz 195 zemalja pokazala je da ima 49 miliona slučajeva obolelih od sepse godišnje.
U svetu umire 11 miliona ljudi od trovanja krvi, što znači da je svaka peta osoba preminula od toga.
„Radila sam u Ugandi i sepsa je nešto što smo gledali svakog dana“, rekla je istraživačica i asistentkinja profesora Kristina Rad.
Ona je dodala da je jedan njen kolega lečio pacijente na terenu u siromašnim zemljama i kaže da je godinama govorio da je sepsa veliki problem.
„Na neki način nisam bila iznenađenja, ali jesam iznenađena, jer su se brojke duplirale“.
Dobra vest je da je ova analiza pokazala da su slučajevi i broj smrti u padu od 1990. godine.
Postoji nada da će problem skrenuti pažnju javnosti i sačuvati mnogo života.
Ko je ugrožen?
Većina slučajeva obolelih od sepse, čak 85 odsto, zabeležena je u siromašnim i srednje razvijenim zemljama.
Deca su najugroženija u dobi do pet godina, a istraživanje je pokazalo da je svako četvrto dete u 10 slučajeva oboli od sepse.
Trovanje krvi je problem i u Velikoj Britaniji. Broj preminulih je veći nego u Španiji, Francuskoj i Kanadi.
Tokom svake godine u Velikoj Britaniji od sepse umre 48.000 ljudi, pokazuje studija.
Postoji pritisak da se u domovima zdravlja brže otkrije i započne lečenje sepse.
Šta može da se uradi tim povodom?
Ukoliko smanjimo broj infekcija, smanjićemo i broj onih koji dobiju sepsu.
U mnogim zemljama to znače dobre sanitetsko-zdravstvene mere, čista voda i dostupne vakcine.
Drugi izazov je da se pacijenti koji imaju sepsu identifikuju i da lečenje počne pre nego što bude prekasno.
Lečenje antibioticima i uklanjanje infekcije mogu da naprave veliku razliku.
Profesor Mohsen Naghavi je rekao da je smrtnost od sepse znatno veća nego što se mislilo, iako je to stanje koje je moguće sprečiti i izlečiti.
„Potrebno je da se usredsredimo na prevenciju sepse kod novorođenčadi, na otpornost na antibiotike, stanje koje najviše i dovodi do trovanja krvi“.
Koji su simptomi sepse?
Simptomi kod odraslih su: nerazgovetan govor, drhtavica i bol u mišićima, nemogućnost obavljanja male nužde, gubljenje daha, ubrzan rad srca i visoka ili niska temperatura tela, tamna ili bleda koža.
Simptomi kod dece su: bledilo i nerazgovetan govor, teško buđenje, abnormalno hladni pri dodiru, ubrzano disanje, osip koji se ne povlači kada pritisnete mesto na kome se nalazi, napad ili grčenje.
(BBC, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com