Moždani udar nastaje kada se u nekom delu mozga zaustavi dotok krvi, pa ćelije u toj oblasti ne dobijaju dovoljno kiseonika i hrane. Kod većine ljudi koji dožive moždani udar, protok krvi blokira krvni ugrušak. Međutim, ovaj problem može da se desi i kada neki krvni sud u mozgu pukne.
Podaci pokazuju da čak 25.000 ljudi u Srbiji svake godine doživi moždani udar sa manjim ili većim posledicama. Postoje lekovi koji mogu da pomognu ljudima sa uvećanim rizikom da izbegnu ove probleme. Međutim, istraživači su hteli da saznaju da li jednostavne promene u načinu života ljudi mogu smanjiti rizik od moždanog udara.
Istraživači iz Sjedinjenih Država pregledali su grupu od 23.000 osoba prosečne starosti od 65 godina koje do sada nisu imale srčane probleme. Učesnici su popunili upitnik u vezi sa tri aspekta zdravlja: nivo šećera u krvi, holesterol i krvni pritisak i četiri aspekta životnog stila: da li su pušači, da li su gojazni, koliko su fizički aktivni i da li se zdravo hrane.
Istraživači su svim učesnicima izračunali vrednost za svaki od sedam pomenutih faktora, gde je maksimalni rezultat iznosio 14. Vrednost od 0 do 4 predstavlja osobu sa lošim zdravljem, između 5 i 9 osobu sa prosečnim zdravljem, a između 10 i 14 osobu sa idealnim zdravljem. Nakon toga su istraživači želeli da otkriju da li postoji veza između ovakvih grupa ljudi i kolika je verovatnoća da će oni imati moždani udar.
Šta kaže nova studija?
Tokom pet godina praćenja stanja pomenute grupe ljudi, oko 2.100 ljudi je doživelo moždani udar. Što je neka osoba imala više poena, odnosno zdraviji način života, šanse za pojavu moždanog udara bile su manje.
Generalno gledano, rezultati su sledeći:
- Ljudi koji su imali malo poena, bili su izloženi oko dva puta većem riziku od moždanog udara u odnosu na one koji su imali idealan rezultat.
- Svako poboljšanje u načinu života rezultiralo je smanjenjem rizika od moždanog udara. Čak i povećanje za jedan poen znači da osobe imaju manje šanse da će imati moždani udar nego ljudi koji imaju jedan poen manje od njih.
- Ljudi koji su poboljšali svoje zdravlje imaju manje šanse da će imati moždani udar nego ljudi koji imaju nezdraviji način života.
- Osobe koje su imale idealan rezultat u svih sedam aspekata, imaju znatno manje šanse da će imati moždani udar u poređenju sa onima koji nisu imali idealne rezultate.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Studije koje se oslanjaju na upitnike nikada ne mogu biti u potpunosti tačne. Na primer, u ovoj studiji, informacije o ishrani nedostaju kod svake četvrte osobe, a to može da utiče na rezultate.
Pored toga, istraživači su samo jednom prikupili informacije o načinu života ljudi, i to na početku studije. Mi ne znamo da li je neka zdrava ili nezdrava promena načina života učesnika nakon toga, uticala na rizik od moždanog udara.
Šta to znači za nas?
Istraživači sugerišu da zdrave promene načina života mogu dovesti do poboljšanja u drugim oblastima zdravlja ljudi, kao što je gubitak viška kilograma ili smanjenje holesterola, međutim, ovo istraživanje se nije konkretno bavilo time. Ova vrsta istraživanja ne može da dokaže da je promena načina života smanjila šanse ljudima od dobijanja moždanog udara. Rezultati početne procene osoba ne mogu sa sigurnošću da pokažu da li će im se desiti moždani udar.
Međutim, ova studija sugeriše da je ovakav vid procene rizika koristan za laku proveru toga da li bi neka osoba mogla imati koristi od nekoliko promena životnog stila. Na kraju, ovi rezultati podržavaju prethodna istraživanja koja su pokazala da zdrave promena u načinu života, čak i samo jedna od promena, mogu pozitivno uticati na zdravlje srca i krvnih sudova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com