Prema brojnim istraživanjima, 70 odsto obolelih ima simptome koji se mogu ublažiti lekovima. Problem je što mnogi pacijenti nisu u stanju da predvide dolazak napada kako bi takva intervencija bila efikasna.
Istraživači sa Univerziteta Luizijana u Lafajetu razvili su sistem veštačke inteligencije koji može da predvidi epileptične napade čak sat vremena pre nego što se pojave.
Zbog neočekivanih vremena napada, epilepsija ima snažan psihološki i socijalni efekat, osim toga može se smatrati bolešću opasnom po život.
Shodno tome, predviđanje epileptičnih napada bi u velikoj meri doprinelo poboljšanju kvaliteta života pacijenata sa epilepsijom u mnogim aspektima, poput alarmiranja napada kako bi se obezbedilo dovoljno vremena za preduzimanje ispravnih akcija, razvijanje novih metoda lečenja i postavljanje novih strategija da bi se bolje razumela priroda ove bolesti.
Stopa tačnosti ovog sistema iznosila je 99,6 odsto na osnovu rezultata elektroencefalograma ili EEG testova koji su pratili moždane signale 22 pacijenta u dečijoj bolnici u Bostonu.
Epileptični napadi se trenutno mogu predvideti EEG testovima koji se sprovode u bolnicama ili drugim medicinskim ustanovama, a zatim prediktivnim modeliranjem, procesom koji se oslanja na statistiku.
Tehnologija veštačke inteligencije razvijena na Univerzitetu Luizijana oslanja se istovremeno na EEG testove i prediktivno modeliranje, što rezultira ranijom i preciznijom detekcijom.
Doktori Magdi Bejomi i Hišam Daud, istraživači sa Univerzitetskog odeljenja za elektrotehniku i računarsko inženjerstvo, vodili su tim koji je razvio taj sistem.
Bejomi je rekao da je naredni korak u procesu razvoj načina da se sistem približi ljudima koji imaju epilepsiju. Istraživači razvijaju prilagođeni kompjuterski čip koji može da se smesti unutar uređaja i podseća na pametni telefon ili ručni sat. Čip bi mogao bežično da predvidi epileptične napade.
„Prenošenje ove tehnologije iz medicinskog okruženja u svakodnevni život u velikoj meri bi značio olakšanje obolelima od epilepsije. Za njih bi to bila medicinska, ali i psihološka korist“, objasnio je Bejomi.
(The Next Web)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com