Koliko je tamna čokolada zdrava za naš organizam već smo čuli mnogo puta, ali ko od nas s vremena na vreme ne sanja o kockici mlečne čokolade koja se topi u ustima?
Koje su prednosti i štete vašeg omiljenog deserta i šta se dešava sa našim telom (kao i kožom i mozgom) kada jedemo mlečnu čokoladu?
Čokolada poboljšava funkciju mozga
Mlečna čokolada je bogat izvor magnezijuma, minerala neophodnog za zdravlje mozga.
Poznato je da ključna hemikalija u čokoladi, teobromin, ima stimulativni efekat sličan kofeinu. Oko tri do četiri komada povećavaju koncentraciju i jačaju pamćenje.
Studija iz 2013. objavljena u časopisu Neurology takođe je otkrila da su oni koji su pili dve šolje kakaoa dnevno tokom 30 dana dobili 8% povećanje dotoka krvi u mozak, što je značajno poboljšalo kognitivne performanse.
Čokolada usporava starenje
Naučnici sa Univerziteta Kornel u Njujorku došli su do senzacionalnog otkrića pre tri godine: ishrana bogata antioksidantnom hranom pomaže u zaštiti mozga od nakupljanja amiloidnog plaka koji može izazvati demenciju. Mlečna čokolada je takođe bogata polifenolima, koji oslobađaju telo od slobodnih radikala – glavnog uzroka artritisa povezanog sa starenjem.
Naučnici sa Harvarda su u eksperimentu iz 1998. u kojem je učestvovalo 8.000 ljudi dokazali da su oni koji su jeli čokoladu tri ili više puta mesečno živeli skoro godinu dana duže od onih koji to nisu.
Jedino upozorenje: svi su bili muškarci – a ovaj efekat još nije dokazan za žene.
Čokolada štiti srce
U 2015. godini dobre vesti su se proširile medijima. Posle višegodišnjih „progona” i „tvrdnji” da mlečna čokolada izaziva vipak kilograma i loše utiče na našu kožu, naučnici su konačno rehabilitovali čokoladu.
Dvanaestogodišnje istraživanje na univerzitetima u Aberdinu, Mančesteru i Kembridžu, na skoro 158.000 ispitanika, pokazalo je da čokolada u našoj ishrani može ozbiljno da smanji rizik od srčanog udara.
Štaviše, ne samo da gorka čokolada pozitivno utiče na zdravlje, mlečna čokolada je jednako dobra za naše srce.
Ljudi koji jedu do 100 grama čokolade dnevno imaju 23% manje šanse da pate od moždanog udara ili drugih kardiovaskularnih problema nego ljudi koji je uopšte ne jedu.
Razlog su flavonoidi u sastavu koji stimulišu protok krvi i snižavaju holesterol. Štaviše, zbog veće količine kalcijuma i masnih kiselina u mlečnoj čokoladi, prednost u odnosu na gorku će biti veća.
Čokolada se bori protiv prehlade
U članku objavljenom u British Journal of Cancer 2009. pominje se da fenolne kiseline (još jedan prirodni antioksidans) u čokoladi jačaju imuni sistem.
Oni stimulišu proces detoksikacije tela kako bi pomogli u ublažavanju kašlja i prehlade.
Kada je sveta poslastica Asteka prvi put probana u Evropi u 16. veku, polagali su velike nade u njena lekovita svojstva i često se koristila za kašalj.
Čokolada ne šteti koži
Šezdesetih godina prošlog veka američki dermatolozi su trubili na sve načine: morate izbegavati čokoladu ako želite da vaša koža bude glatka i blistava. Ali istraživanja našeg vremena su razbila ovaj mit.
Naučne teorije o uticaju čokolade na kožu opovrgli su naučnici sa Univerziteta Njukasl u Australiji. 2005. godine su zaključili da nema dokaza da čokolada izaziva akne.
Ceo problem nije u kakao zrnu, već u šećeru, kojeg ima mnogo u mlečnoj čokoladi, ali ako je jedete umereno, nećete naškoditi epidermu. Na pojavu akni mnogo više utiču beli hleb, krompir i testenine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com