Iako je količina sna potrebna da bi se normalno funkcioniralo različita kod svakog pojedinca i zavisi od više faktora, odraslim se preporučuje između 7 i 9 sati sna.
Više od trećine odraslih toliko ne spava, a Američko torakalno društvo kaže da 35 posto odraslih u SAD-u spava manje od 7 sati tokom dana.
Najčešće prateće promene u organizmu koje se javljaju kao posledica neispavanosti
Loše pamtimo
Kad naučite nešto novo, najbolji način da to zapamtite je spavanje. Spavanje pomaže u jačanju uspomena koje ste stvorili, pa čak i povezivanju novih sećanja sa starim.
Međutim, kad vam nedostaje sna, to može dovesti do problema s pamćenjem jer mozak nema dovoljno vremena za obradu novih podataka koje ste nedavno naučili. To bi pak moglo da rezultuje poteškoćama u učenju.
Ne možete se koncentrisati
Spavanje igra veliku ulogu u razmišljanju i učenju. Bez dovoljne količine sna, smanjuje se koncentracija, brzina razmišljanja i obrada novih podataka. Ponekad su posledice slične mamurluku što usporava razmišljanje i vreme reakcije.
Ako otkrijete da imate problema s fokusiranjem tokom dana zbog nedostatka sna, kratki odmor vam može pomoći da prebrodite dan do večeri kad se savetuje da odspavate između 7 i 9 sati.
Slabi nam imunitet
Istraživanja pokazuju da ljudi koji premalo spavaju imaju povećani rizik od oboljenja kad dođu u kontakt s nekim virusom. Nedostatak sna takođe može da utiče na to koliko brzo se oporavljate ako se razbolite. Tokom spavanja imunološki sistem oslobađa proteine zvane citokini, od kojih neki pomažu u nedostatku sna.
Određeni citokini moraju se povećati kada imate infekciju, a nedostatak sna može smanjiti proizvodnju tih zaštitnih citokina. Pored toga, antitela i ćelije za borbu protiv infekcije smanjuju se tokom razdoblja kad čovek premalo spava.
Emocije na ringišpilu
Svi smo to doživeli – neprospavana noć praćena danom razdražljivosti i stresa. Istraživanja su pokazala da čak i delimičan nedostatak sna ima značajan uticaj na raspoloženje.
Istraživači sa Univerziteta Pennsylvania otkrili su da su se ljudi koji su bili ograničeni na samo 4 i po sata noćnog sna tokom jedne sedmice osećali pod stresom, besno, tužno i mentalno iscrpljeno. Kad su se vratili normalnom rasporedu spavanja, raspoloženje im se drastično popravilo.
Debljanje
Moguće je da nedostatak sna može da utiče na negativne promene u metabolizmu. Čini se da kod odraslih spavanje četiri sata noću, u poređenju s 10 sati povećava glad i apetit – posebno za kaloričnom hranom bogatom ugljenim hidratima.
Istraživanja također pokazuju da postoji veza između nedostatka sna i gojaznosti, piše Yahoo!Life. Jedno od objašnjenja moglo bi biti da kad ne spavate, to vreme provodite grickajući sve što vam padne pod ruku. Drugo bi objašnjenje moglo biti da nedostatak sna dovodi do umora i rezultuje manjom telesnom aktivnošću, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com