Povećana temperatura tela rezultuje znojenjem koje dovodi do preteranog gubitka telesnih tečnosti, a čak i mali nedostaci tečnosti mogu izazvati fizičku nelagodnost kao što su smanjena koncentracija, mučnina, vrtoglavica ili glavobolja.
Kod osetljivijih ljudi može doći do problema sa krvotokom, a na dehidraciju su posebno osetljiva deca, ljudi starije životne dobi kao i oslabljenog imunološkog sistema.
Šta se događa u našem telu tokom velikih vrućina:
- Krvni sudovi se šire (vazodilatacija), zbog čega se pritisak snižava
- Promena krvnog pritiska može uzrokovati slabost i nesvesticu
- Srce ubrzano kuca pa može doći i do infarkta
- Smanjuje se cirkulatorni obim, a krv postaje gušća što može uzrokovati trombozu
- Hlađenjem tela, odnosno znojenjem, iz tela se gube tečnost i elektroliti, a intenzivno znojenje može uzrokovati toplotne grčeve i iscrpljenost
- UV zračenje može uzrokovati nastanak zloćudnih promena na koži (npr. melanom)
- UV zračenje može uzrokovati razvoj katarakte na oku
Preporučeni dnevni unos tečnosti zavisi od više faktora kao što su telesna masa, starost i nivo telesne aktivnosti. Potreba za unosom tečnosti može se, osim vodom, zadovoljiti i ceđenim ili hladno presanim sokovima od voća i povrća, bistrim supama, nezaslađenim toplim i hladnim čajevima, negaziranim pićima bez šećera ili mlekom.
Savetuje se izbegavanje pića koja sadrže kofein, tein i alkohol, kao i zaslađene napitke, jer oni podstiču izlučivanje tečnosti iz organizma. Ako je znojenje intenzivno, za brzo obnavljanje izgubljenih elektrolita najbolje služe izotonični napici.
Osećaj žeđi ponekad ne sledi potrebe organizma za vodom, pa se preporučuje piti tečnost u pravilnim vremenskim razmacima, bez obzira na osećaj žeđi. Važno je izbegavati vrlo hladna pića koja nas mogu trenutno rashladiti, ali mogu dovesti i do stezanja krvnih sudova pri čemu se smanjuje gubitak toplote. Hladna pića rashlađuju samo gornji deo probavnog sistema i brzo poprimaju temperaturu tela, stoga ne smanjuju temperaturu celog tela.
Pića koja su na granici zaleđivanja prouzrokuju više štete nego koristi. Zbog velikih temperaturnih razlika štete onim delovima tela s kojima dolaze u dodir i dugoročno uzrokuju oštećenje površinskog tkiva probavnog trakta, čime stvaraju prostor za zadržavanje mikroorganizama i moguć razvoj upale.
Vrlo je važna i pravilna ishrana. Osnovu takve prehrane trebali bi činiti voće, povrće i namirnice s velikim udelom vlakana.
Masna i prezačinjena hrana nije poželjna jer stvara osećaj težine, pojačava znojenje i može izazvati dehidraciju. Dovoljan unos vitamina i minerala je neophodan jer su oni vrlo bitni tokom leta kad se najviše izlažemo suncu. Vitamini i minerali važni su za zdravlje kože leti kada je rizik od UV zračenja veći.
Vitamini C, E i selen štite kožu od slobodnih radikala koji se otpuštaju pod uticajem UV zračenja. Vitamin E važan je za kožu, kao i oporavak tkiva, a osim u biljnim uljima, nalazimo ga i u bademima, lešnicima i pistaćima.
Vitamin C zastupljen je u velikim količinama u agrumima, jagodama, paprikama, paradajzu i kupusu. Selen je prirodno sadržan u ribi, krastavcima, kupusu, belom luku, brazilskom oraščiću i integralnim žitaricama. Vitamin A pospešuje sintezu polisaharida koji se nalaze u koži i osiguravaju vlažnost i elastičnost kože, a nalazi se u šargarepi, brokoliju, paradajzu, zelenoj salati, breskvama i marelama.
Kako se ponašati za vreme velikih vrućina?
Prilikom velikih vrućina, odnosno za vreme letnjih meseci, važno je biti oprezan i pravilno zaštititi zdravlje sebe i svojih bližnjih.
- Potrebno je preduzeti adekvatne mere i to:
- Izbjegavajte izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti, posebno u razdoblju između 10 i 17 sati – ovo naročito važi za osobe u povećanom riziku od toplotnog udara
- Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana
- Pijte dovoljno tečnosti, odnosno negazirane vode ili niskokaloričnih pića bez kofeina, alkohola i šećera. Važno je konstantno unositi tečnost, a ne tek kad se pojavi osećaj žeđi
- Nosite laganu i široku odeću svetlih boja i prirodnih materijala. Ne zaboravite na pokrivala za glavu (šeširi, kape) kao i sunčane naočale
- Jedite više manjih obroka bogatih svežim povrćem i voćem
- Tuširajte se mlakom vodom, a možete stavljati i hladne obloge
- Ako radite ili trenirate na otvorenom uzimajte češće pauze u hladu i pijte više tečnosti – 1.5 čašu svakih 30 minuta, prenosi 24sata.hr
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com