Naravno, svi se osećamo umorno u različitim životnim fazama, naročito kad smo npr. rastrzani između brojnih poslovnih i porodičnih obveza, očekivanja na novom poslu, tokom važnih ispita…
Ali ako konstantan osećaj umora nikako ne prolazi, reč je o dubljem problemu koji možda proizilazi iz ozbiljnijih tegoba kao što su apneja za vreme spavanja, depresija, dijabetes ili hronična bolest bubrega.
Specijalista porodične medicine, dr. Džered Ankerman, otkrio je različite razloge zbog kojih se osećate toliko umorno.
Jesu li umor i osećaj umora ista stvar? Da i ne, smatra on.
‘Umor je nešto što je prirodno. Možda ste umorni nakon napornog dana na poslu ili vežbanja. To je normalno i većina ljudi to doživljava’. S druge strane osećaj umora intenzivniji je od samog umora.
‘Bez obzira na to što ste se naspavali ili odmarali, ako nemate energije ili se brzo umarate, to ponekad može biti znak da se događa nešto ozbiljnije’, upozorava dr. Ankerman.
Šta bi moglo da bude razlog konstantnog umora? Evo nekoliko razloga:
Anemija
Ako patite od nedostatka gvožđa u krvi, poznatog kao anemija, to znači da ne proizvodite dovoljno crvenih krvnih zrnaca. Anemija je nažalost vrlo česta pojava, pa se tako na primer procjenjuje da od ovog problema pati oko tri miliona Amerikanaca. Crvena krvna zrnca potrebna su za snabdevanje vašeg tela pravom količinom kiseonika kako bi organi pravilno funkcionisali – to može biti razlog da se osećate toliko iscrpljeno i umorno.
Apneja za vreme spavanja
Budite li se i vi tokom sna i ujutro ste vrlo umorni? Možda imate apneju – poremećaj spavanja u kojem je disanje prekinuto tokom sna. Apneja može dovesti do drugih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i srčani udar, a takođe može uzrokovati da se osećate umornije nego inače.
‘Neadekvatan ili nepravilan san može doprineti umoru’, kaže dr. Ankerman. ‘Mnogi ljudi pate zbog hroničnog nedostatka sna. Preporučujem odraslima da pokušaju da odspavaju barem osam sati.’
Dijabetes
Za osobe koje imaju dijabetes osećaj umora jedan je od glavnih simptoma. ‘Ako ljudi slabo kontrolišu svoj dijabetes, raste im nivo šećera u krvi, a to na kraju može uzrokovati umor’, upozorava lekar.
Depresija
Ako ste konstantno umorni, dobra je početna tačka za utvrđivanje postoje li neki osnovni uzroci tome razgovor s vašim lekarom, a on će napraviti medicinsku anamnezu, obaviti pregled i eventualno zatražiti krvnu sliku. ‘Ako su nalazi u granicama normale i ne može se pronaći nikakav uzrok umora, lekar će se usmeriti na poremećaje raspoloženja’, kaže dr. Ankerman, dodajući da upravo depresija može uzrokovati bezvoljnost, što može dovesti do umora i uticati na vaše navike ishrane i spavanja.
Neaktivna štitna žlezda
Hipotireoza je stanje u kojem štitna žlezda (mali ali vrlo bitan organ u obliku leptira blizu prednjeg dela vrata) ne proizvodi dovoljno hormona. Metabolizam počinje da se usporava, što može dovesti do umora.
‘Kada razgovarate sa svojim lekarom, verovatno će vas poslati na neke preglede kako bi utvrdio imate li problema sa štitnom žlezdom’, kaže dr. Ankerman.
Hronična bolest bubrega
Smanjenje funkcije bubrega može izazvati nakupljanje toksina i nečistoća u krvi, što može uzrokovati da se osećate umorno i slabo. Još jedan faktor rizika? Možete razviti anemiju, što takođe može objasniti vaš umor.
‘Često pacijenti koji pate od bolesti bubrega ili oni koji su na dijalizi mogu imati problema s umorom’, kaže dr. Ankerman.
Bakterijska ili virusna infekcija
Imate prehladu ili grip? Osećate se iscrpljeno i umorno. To je zato što se vaše telo bori protiv infekcije i opterećuje vaš imunološki sistem.
‘Ozbiljnije bakterijske i virusne infekcije mogu uticati na različite organske sustave, što može uzrokovati umor’, kaže dr. Ankerman. Tako infekcije poput mononukleoze i covida mogu uzrokovati dugotrajni umor.
Nedostaci u ishrani
Ne dobijate dovoljno vitamina B12 ili vitamina D? To takođe može uzrokovati da se osećate jako umorno.
‘Prilikom postavljanja dijagnoze usredsrediću se i na određene nutritivne nedostatke. Nedostatak vitamina može uzrokovati probleme s umorom’, upozorava dr. Ankerman. Pa ako vaš lekar utvrdi da imate nedostatak vitamina, može vam predložiti promene u ishrani ili korišćenje suplemenata.
Razlika između osećaja umora i hroničnog umora
Ako osećate trajni, iscrpljujući umor koji traje šest meseci ili duže, možda patite od sindroma hroničnog umora.
‘Sindrom hroničnog umora više je proučavan u poslednjih pet do 10 godina. Pre se mislilo da je to više psihijatrijska dijagnoza’, kaže lekar. Iako ne postoji lek za sindrom hroničnog umora, može se lečiti kognitivno-bihevioralnom terapijom i lekovima.
Važno je razgovarati sa svojim lekarom ako imate navedene simptome. Ako ste zabrinuti da bi to moglo biti nešto više od običnog umora, lekar treba da vam postavi tačnu dijagnozu. Reč je o vrlo iscrpljujućoj tegobi koja u velikoj meri može uticati na kvalitet života.
Osobe sa sindromom hroničnog umora mogu imati simptome kao što su:
- bolovi u mišićima
- poteškoće sa spavanjem
- simptomi slični gripu, uključujući bolove u zglobovima i natečene limfne čvorove
- problemi s pažnjom i pamćenjem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com