Jedna biljka se od davnina sadi na krovove kuća jer se smatra da štiti od groma.
Iako potiče iz Meksika, odlično se odomaćila u našim krajevima, pa obilno raste po baštama, u saksijama, po zidovima i na svim sunčanim mestima budući da je otporna i može da podnese temperaturu i do 60 stepeni Celzijusovih.
Ime joj je Sempervivum tectorum ili čuvarkuća, mada bi prevod latinskog naziva biljke mogao da znači „živeti dugo i večno“. Zbog svih blagotvornih svojstava koje ima, trebalo bi da je ima svaka kuća. Čuvarkuća je biljka boga Peruna, gromovnika, kao i kopriva, a po narodnom verovanju, kada se te biljke stave na krov, nervozni i ljutiti gromovnik neće da pogodi našu kuću jer je ona njegova „rođaka“.
Stari ljudi su verovali da će ih čuvarkuća zaštititi od bolesti i veštica. Bila je veoma cenjen lek u narodnoj medicini i znanje o njenoj lekovitosti se prenosilo s generacije na generaciju.
Neuništiva i skromna
Čuvarkuću je gotovo nemoguće uništiti osim da je zalijete velikom količinom vode, jer ova sukulentna biljka sadrži puno vode i evolucijski je prilagođena da u sebi zadržava vodu.
Poznata i kao kamena ruža ili debela koka, čuvarkuća je jedna od najskromnijih biljaka kada je reč o nezi i održavanju. Poreklom je iz Meksika, a postoji oko 3.000 kultivisanih sorti čuvarkuća, koje se razlikuju rozetama, listovima i bojama. Boja rozeta se kreće od svetlozelenih, tamno zelenih, sivih, pa do braon, crvenih i crnih. Listovi mogu biti goli ili sa dlačicama kod određenih vrsta. Debeli su, mesnati i puni vode. U prečniku biljka može da bude od jednog centimetra pa do 25 centimetara.
Čuvarkuća cveta od aprila do septembra. Cvetovi mogu biti roze, crveni, beli ili žuti. Osim što je poznata kao veoma otporna biljka koja će preživeti i sušu, i mrazeve, i zagađenje vazduha, i druge negativne spoljne uticaje, kod nas je poznata kao veoma lekovita biljka, a zbog svojih lekovitih svojstava najpopularnija je krovna čuvarkuća.
Nenadmašna u pružanju prve pomoći
Ona je jedna od najstarijih lekovitih biljaka za pružanje prve pomoći, posebno kod kožnih oboljenja. Njeni listovi sadrže sluzavi sok koji ima lekovito, umirujuće i rashlađujuće dejstvo na kožu. Deluje slično kao aloja vera, ali je malo blaža. Sveže isceđeni sok iz listova još se od antičkih vremena koristi protiv kožnih tegoba. Osim sluzi, listovi čuvarkuće sadrže jabučnu i mravlju kiselinu, mineralne materije, šećer i vitamin C.
Listovi se beru po potrebi tokom cele godine i za lečenje se uvek koriste sveži. Budući da su ugodnog, kiselkasto-slankastog ukusa, sitno naseckani sveži listovi mogu se dodavati zelenim salatama. Čuvarkuća je ponajpre poznata kao lekovita biljka koja pomaže protiv opekotina, bolova u uhu i kožnih tegoba, a može se piti i kao čaj.
Tinktura od čuvarkuće protiv čira na želucu
Sveže listove čuvarkuće očistimo, razrežemo, izmerimo i prelijemo jednakom količinom 70-postotnog alkohola ili dobre domaće rakije. Kod čireva ili nakon operacije želuca triput na dan uzimamo po 15–20 kapi u pola čaše vode. Kod uboda insekata tinkturom mažemo mesta koja bole ili svrbe.
Čaj kod upale grla i desni
Prelijte tri-četiri sveža lista čuvarkuće šoljicom hladne vode, zakuvajte i odmah sklonite s vatre. Pokriveno ostavite da odstoji pet minuta i procedite. Uzimajte svakih sat vremena po jednu kašiku čaja kod mučnine, upale sluznice usta, upale desni i gnojne angine. Kod kožnih tegoba čaj se može koristiti kao obloga ili kupka.
Ulje za kožu
Sameljite i iseckajte sedam svežih listova čuvarkuće i iscedite sok. Pomešajte s jednakom količinom bademovog ulja. Kod upale spoljnog uha nekoliko puta na dan u uho nakapajte pet kapi uljne mešavine i uho zatvorite vatom. Ulje se može koristiti i za mazanje kod kožnih tegoba.
Prirodni afrodizijak
Prelijte sedam svežih listova čuvarkuće s dva-tri decilitra kozjeg mleka, lagano kuvajte dok ne omekšaju i pojedite s dva-tri kuvana jajeta. Uzimajte tri dana zaredom. Ovaj recept Hildegard von Bingen preporučuje se protiv nedostatka polne želje kod muškaraca.
Sirup za jačanje organizma
Uberite 100 g svežih listova čuvarkuće, sameljite ih, pomešajte sa šećerom i ostavite da odstoji nekoliko sati na toplome mestu dok se šećer ne rastopi. Dodajte 100 g meda i kremasto umešajte. Sirup ulijte u teglu i zatvoreno čuvajte na hladnom i tamnom mestu. Uzimajte dva puta na dan po kašičicu sirupa, ujutro na prazan želudac i uveče pre spavanja. Ovaj sirup čisti krv, jača organizam i pomaže kod srčanih smetnji.
Sveži list
Koristi se za lečenje ogrebotina i manjih rana, a posebno rana koje sporo zarastaju. Pomaže protiv bubuljica, akni, osipa, upale i crvenila kože, čireva, herpesa, sunčanih pega, oteklina, uboda i ugriza kukaca, bradavica, žuljeva i kurjih očiju. Najčešći i najjednostavniji način njihove primene je da se list razreže i stavi direktno na ranu ili obolelu kožu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com