Prema poslednjim podacima, bilo je 89 smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom droge, a zabeležena su i tri samoubistva, i to kod mladih uzrasta od 18, 22 i 29 godina.
U poslednjih godinu dana na listu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci uključeno je 15 novih, a prema zvaničnim podacima u 2018. godini u Srbiji je povećan broj zaplena opijata.
Pronađeno je 3,9 tona droge, broj učinilaca krivičnih dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iznosio je 180, za krivično delo neovlašćenog držanja osumnjičeno je 1.068 ljudi, a za omogućavanje njihovog korišćenja optuženo je 19 osoba.
Stručnjaci upozoravaju da posebnu opasnost po zdravlje mladih predstavljaju nove psihoaktivne supstance, čija je proizvodnja znatno povećana u poslednjih nekoliko godina. Evropski centar za monitoring droga i zavisnosti od droga trenutno prati više od 650 novih psihoaktivnih supstanci, koje se najčešće pojavljuju u obliku kapsula, tableta, praha, tečnosti, biljnih mešavina. Neke od njih imaju više od sto puta jače dejstvo od poznatih psihoaktivnih supstanci, zbog čega je u svetu identifikovan veliki broj smrtnih slučajeva nakon njihove upotrebe.
Podaci o broju novih zavisnika u Srbiji za prošlu godinu još nisu poznati, ali Jelena Janković, iz Ministarstva zdravlja, ističe da je, prema statistici Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga, u 2017. godini registrovano 512 novih zavisnika od opijata koji su započeli lečenje. Epidemiološki podaci ukazuju na to da je prosečan uzrast heroinskih zavisnika koji su bili na lečenju 33,2 godine. Mladi u proseku počinju da eksperimentišu sa drogama (najčešće marihuanom) već u 16. godini, a prosečan uzrast kada su počeli sa korišćenjem heroina je 21 godina.
– Od perioda kada se počne sa upotrebom heroina do momenta kada se zatraži lečenje prođe i više od 10 godina. Upravo je to period tokom kojeg zavisnici imaju rizično ponašanje i kao posledicu toga najčešći rizik od infektivnih bolesti povezanih sa upotrebom droga. Prema podacima o infektivnim bolestima povezanim sa upotrebom droge, najveći procenat intravenskih korisnika je zaražen hepatitisom Ce (44,8 odsto), hepatitis Be ima 4,6 odsto, a HIV 1,4 odsto. Upotreba droge često je povezana i sa krivičnim delima. Podaci pokazuju da 30,3 odsto ima izrečenu meru zatvora zbog krivičnih dela povezanih sa drogom – pojašnjava Jankovićeva.
Veoma zabrinjava i podatak da je prema poslednjim podacima koji su analizirani evidentirano 89 smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom droge. Glavni uzrok smrti bilo je predoziranje opijatima, a zabeležena su i tri slučaja samoubistva, i to kod mladih uzrasta od 18, 22 i 29 godina, kod kojih je u krvi identifikovano prisustvo THC-a (psihoaktivne komponente kanabisa).
Kako ističe dr Svetislav Mitrović, specijalista psihijatrije Dnevne bolnice za bolesti zavisnosti u adolescenciji Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, razlozi za početak uzimanja alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci u populaciji mladih su različiti. Uglavnom je to iz radoznalosti, koja se najčešće bazira na dezinformacijama ili lažnim, nestručnim, ili zlonamernim informacijama.
– Koliko god to zvučalo neočekivano, dosada može biti razlog da adolescenti uđu u zloupotrebu ovih supstanci. Tu je i vršnjački pritisak i težnja da se „uklopi”, bude „in”, da se „ne bude kukavica”. Neki počinju da ih koriste iz želje za eksperimentisanjem, odnosno rukovode se idejom da se sad ili nikad proba nešto drugačije, izazovno, čak i opasno. Prisutna je i želja da se mlada osoba oseća „dobro” – pojašnjava dr Mitrović.
Uključivanje mladih u kreativne i korisne vanškolske aktivnosti od izuzetne je važnosti. Mladi se najčešće odaju konzumiranju raznih varijanti marihuane i amfetamina, potom LSD-a, kokaina, nešto manje opijata, ali neretko i lekova, najčešće iz grupe sedativa. Alarmantno je što su među njima sve češće i učenici nižih razreda.
– Nije retkost da porodica tek nakon godinu ili dve sazna da njihov sin ili ćerka koristi droge ili alkohol. Stoga je savet da se vidna, neočekivana promena u ponašanju mlade osobe, koju prati pad uspeha ili efikasnosti u različitim sferama života, posmatra i kroz prizmu mogućeg rizika od zloupotrebe droga ili alkohola. Porodica sa mladom osobom kod koje eventualno postoji ovakvo rizično ponašanje odmah treba da se javi u neko od savetovališta. Ukoliko se porodica sa adolescentom javi našoj ustanovi i konstatuje se da je potrebno lečenje, treba znati da se bilo koji oblik lečenja sprovodi isključivo uz prisustvo jednog ili oba roditelja, odnosno staratelja – pojašnjava dr Mitrović.
Terapijski program sastoji se od motivaciono-pripremne faze (koja traje desetak dana), potom intenzivne faze, koja traje do 10 nedelja, uz svakodnevne terapijske aktivnosti.
Opasni i lekovi
Novu opasnost predstavlja i zloupotreba psihoaktivnih lekova. U Srbiji je, prema izveštaju Uprave carina, nedavno zaplenjeno 1.950 tableta „modafilina”. To je lek koji se u medicini koristi za lečenje narkolepsije, ali prilikom zloupotrebe ima dejstvo koje povećava budnost, kao i neželjene efekte u vidu glavobolje, mučnine, nervoze, anksioznosti, nesanice i ubrzanog rada srca.
Edukacija mladih
Jelena Janković podseća da je prošle godine osnovana ministarska komisija za prevenciju upotrebe droga u školama. U njen rad je uključeno sedam ministara, a zadatak komisije je da donese program za jačanje svesti mladih o štetnim posledicama upotrebe droga. Od septembra 2018. do februara 2019. kroz interaktivne tribine prošlo je 31.057 učenika, 5.459 nastavnika i 1.501 roditelj.
(Danijela Davidov-Kesar, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com