Iako je danas doba interneta gde je sve dostupno i veoma se brzo saznaju informacije o nekoj bolesti ili stanju, mnogo toga ipak ne znamo. A kada nam se desi „neka bolest“ (ili nama najbližima), onda brže-bolje tražimo na internetu informacije o njoj.
Jedna od takvih bolesti je i endometrioza, bolest ili bolje rečeno stanje koje se javlja kod žena. To je u suštini pomeranje unutrašnje sluznice materice (endometrijuma) izvan materice. Odlikuje se bolnim menstruacijama sa čestim simptomima težeg krvarenja i gastrointestinalnog trakta (dijareja) tokom i oko menstruacije.
Informisanost o ovoj bolesti je mala pa zato stručnjaci pokušavaju da odgovore na najčešće postavljena pitanja žena koje imaju ili su imale neke od simptoma ove bolesti:
1. Koliko je bolest česta?
Jedna od deset žena (10%) u reproduktivnom dobu ima endometriozu. Kod nekih je to stanje, a u mnogo slučajeva i dijagnostikovana bolest.
2. Koliko je stanje bolno?
To je individualno, a zavisi i od tolerancije svake žene na ovakvu vrstu bolova. Mnoge žene mogu normalno da funkcionišu (da idu na posao ili u školu). Obično bolovi traju tri i više dana sa povremenim težim periodima. Bol se u nekim slučajevima može proširiti na leđa i noge.
3. Koje su zdravstvene posledice?
Ako žena ima ovakve zdravstvene probleme svakog meseca po nedelju dana, onda ona u stvari ima loš kvalitet života. Bolest je povezana sa povećanim rizikom od raka jajnika, mada je učestalost niska.
4. Kako se endometrioza leči?
Lekovi za bol ne uklanjaju bolest. Najbolji tretman je hirurgija, međutim tu je potrebna neverovatna preciznost operacije laparoskopom. Odstranjivanje lezija mora biti totalno jer otklanjanje na primer 95% lezija ne pomaže pacijentu – 5% je dovoljno da ponovo imaju bolove. Navodi se i histerektomija, ali ne kao dovoljno uspešna, jer često tkivo raste i van materice.
5. Koliko se rano bolest može otkriti?
Kod mladih žena i devojaka veoma teško. Veoma je važno da imate iskusnog hirurga koji zna kako da identifikuje lezije. Kao i kod svake druge bolesti, rana dijagnoza je od ključnog značaja.
6. Kako se postavlja dijagnoza?
Postoje razne faze dijagnoza. Poslednja dijagnoza je samo uklanjanje navedenih lezija i njihova laboratorijska analiza. Konačna dijagnoza nije ograničena na uklanjanje, već na patologa koji pod mikroskopom gleda te lezije.
7. Da li odmaranje u danima bolova pomaže?
Ukoliko je bol onesposobljavajući, ne postoji drugi izbor osim odmora. Međutim, ponovo treba naglasiti da se svako sa bolom nosi različito i da stepen tolerancije nije isti kod svake osobe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com