Određeni lekovi stvaraju fotosenzitivnost kože, a to može da izazove razne problem. Ukoliko uzimate određene lekove i istovremeno se izlažete UV zracima, to bi moglo da podstakne alergijsku reakciju na koži.
Sunčanje bi u potpunosti trebalo da izbegavaju osobe koje su na terapiji antibioticima, a poznato je i da hormonski status utiče na pigmentaciju kože, pa bi zato sunca posebno trebalo da se čuvaju žene koje uzimaju hormonsku kontracepciju ili se nalaze na hormonskom lečenju.
50 lekova
Naime, takva terapija, kao i neki lekovi koji se uzimaju, na primer, zbog dijabetesa, senzibilišu kožu na UV zračenje pa može da dođe do pojave svraba, smeđih mrlja, a koža na nekim mestima može čak i da pobeli, odnosno da se pigment potpuno izgubi. Pre izlaganja suncu nije poželjno koristiti kozmetička sredstva poput dezodoransa, parfema i šminke.
Hemijske materije koje su u sastavu takvih preparata u dodiru sa UV zracima mogu da izazovu alergijsku reakciju ili pojavu pigmentacija na koži koje je izuzetno teško ukloniti, prenosi „Avaz“.
Važno je dobro se informisati koji lekovi mogu da izazovu reakciju na suncu. Farmaceut vas može obavestiti ako je lek koji vam je prepisan fotosenzitivan.
Uzimanje takvog leka uz istovremeno izlaganje suncu može da dovede do fototoksične reakcije – kada se lek pojačan delovanjem sunca aktivira i ošteti kožu ili do fotoalergijske reakcije – kada sunčeva svetlost izmeni strukturu leka, što imuni sistem prepozna kao strano telo i pokrene alergijski odgovor koji prate upala i ekcem na koži.
Uobičajeno je pravilo da se bolesnici koji uzimaju lekove, sa oprezom izlažu suncu i da lek uzimaju uveče, tako da se on apsorbuje tokom noći, ili da sunčanje izbegavaju u potpunosti.
Vitamin A
Za više od pedeset lekova poznato je da mogu da dođu u interakciju sa suncem. Među njima su antimikrobni lekovi (ciprofloksacin, levofloksacin, doksiciklin, kombinacija sulfametoksazola i trimetoprima), antihistaminici za lečenje alergija (difenhidramin), lekovi za bolesti srca (amiodaron, nifedipin, diltiazem, enalapril, ramipril), diuretici (furosemid, hidroklorotiazid), antihipertenzivi (diltiazem, enalapril), statini (fluvastatin, pravastatin), antidepresivi (amitriptilin), nesteroidni protivupalni lekovi (naproksen, piroksikam), hipoglikemici (derivati sulfonilureje – glibenklamid) liekovi protiv akni (izotretinoin)… Pored toga, vitamini A i B6 i kantarion takođe mogu da izazovu osip ako se uzimaju uz izlaganje suncu. Poznato je da takvo dejstvo mogu da imaju i parfemi. Ako dođe do reakcije hladne obloge i kortikosteroidi bi mogli da pomognu, a ako se osip ne povuče treba otići kod lekara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com