Do alergije na lekove dolazi kada imunološki sistem reaguje neprimereno na lek. Brojni lekovi mogu da prouzrokuju alergiju, a najčešći znakovi alergije su osip ili temperatura.
Alergijska reakcija može da nastane na lek kad god se uzme, čak i ako nije izazvao reakcije u prošlosti.
Većina reakcija na lekove nisu simptomi prave alergije na lekove i ne uključuju imunološki sistem. Alergije na lekove i reakcije na lekove često zbunjuju, jer mogu da izazovu slične simptome. Neke alergijske reakcije mogu da budu teške i opasne po život.
Mnoge alergijske reakcije počinju u roku od nekoliko minuta od uzimanja leka. Simptomi uključuju kožni osip, urtikariju, svrab, groznicu, oticanje lica, kratak dah i anafilaktički šok, koji je redak, ali zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Simptomi obično počnu u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja leku uključuju sužavanje disajih puteva i grla što izaziva probleme s disanjem, šok sa teškim padom krvnog pritiska, slab ili ubrzan puls, mučninu, povraćanje ili proliv, vrtoglavicu ili gubitak svesti.
Ako dođe do anafilaktičkog šoka, imunološki sistem reaguje na lek kao na napadača. To dovodi do oslobađanja histamina i drugih hemikalija koje su uzrok alergijskih simptoma. Imunološki sistem reaguje na isti način, ako se lek uzme opet u budućnosti.
Međutim, imunološki sistem se menja tokom vremena i na kraju je moguće da alergija na lek prođe sama od sebe.
Trebalo bi da se razgovara s lekarom ako se pojave reakcije na lek ili ako se pojave bilo kakvi simptome alergije na lekove. Blaga alergijska reakcije se obično leči prestankom uzimanja leka i prelaskom na novi lek.
Ako je moguće, trebalo bi otići kod lekara kada se alergijska reakcija događa. To će pomoći da se identifikuje uzrok i dobije adekvatno lečenje ako je ono potrebno. Ako se radi o teškoj reakciji ili sumnji na anafilaktički šok, trebalo bi odmah da se uputite u bolnicu.
Nije jasno zašto neki ljudi razviju alergiju na lekove ili druge nuspojave, dok neki ne. Nasledni faktor može da igra ulogu, zajedno sa ekološkim faktorima i uzimanjem brojnih lekova tokom vremena. U mnogim slučajevima se ispostavi da se ne radi o alergiji na lekove, već o reakciji koja ne uključuje imunološki sistem.
Iako izgledaju poput alergije, u pitanju je nuspojava leka ili znak osetljivosti na lek. Veći rizik od razvoja težih reakcija na lekove imaju ljudi koji boluju od astme, bolesti srca i visokog krvnog pritiska.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com